Дело

460 Д Е Л 0

ласкао, волео је лудо, одобравао му све и штитио га; оног пак, који то није радио мрзео је. Међу тим плашио се да удари на људе спремније од себе, за то им је ласкао да би се мо гао наћи у њиховом друштву, али их није волео, завидео им је. Отуда само и он је у дружини око Пуиољка ; не могући дати ништа своје, оригинално, писао је позоришне критике које су јасно иоказивале и илустровале и душу и спрему његову.... Никад можда име није лепше приличило човеку него што је Малиши Црнчевићу његово име приличило. Беше то човечужак једва нешто виши од три стопе, плавих очију а црне масти, косе смеђе а бркова жућкастих. Жив, окретан као петлић, провлачио се свуда као шило, улазио у све кругове, почев од министарских домова до најсиромашније чатрње, и свуд био примљен и дочекан подједнако. За њега није важило време примања, он је ишао у свако доба: и пред ручак и по ручку, и празником и радним даном, и дању и ноћу, кад би само свећу видео. И ма у коју кућу ушао, није му замерано. Ако су били весели, и он се веселио; ако су плакали, и он је ; ако би их затекао при ручку, узимао је столицу и непозван седао за сто. Знао је сваку кућу, сваког човека, жену и дете и са свима лепо живео. За што би на другог дигли и дрвље и камење од њега су примали са смејом, просто рекавши : — Малиша као — Малиша ! А добра срца, искрен одан свему што је лепо и племенито. Жеља му беше да усрећи оне око себе. За се је тражио врло мало, готово ништа; задовољавао се најмањим , колико је имао беше му доста. Оних две стотине талира, што примаше као чиновник министарства Финансије, давао је матери и сестри и подмиривао је кућанске потребе. Шта се и шта пута десило да је имао у цепу по 20 — 30 дуката прикупљених на разне циљеве, носио те новце у џепу, по неколико дана а свраћао у најгоре прчварнице те јео за марјаш леба и дваеслук смока јер више својих новаца није имао; никад му није падало на ум да открњи ма један грош од туђих новаца. Волео је књигу. Он је веровао да би књига од српскога народа начинила најсрећнији народ на свету. Према томе жеља му је била, да сваки Србин чита књигу.