Дело

нова имена н грађани се облаче у маскарадно рухо и називају именпма убнца и превратника старе историје. Устаје се против излишности, а Робеспјер посипа косу пирннчевим прахом. Лепа госпођа Моморова („грађа.нка“ Моморова) у Фантастом руху, уз најбеспосленије, свечане церемоније игра у Нотр-даму улогу „богиње разумац. Комедија Јутра, а трагедија вечера. као шго велн Сарду у једној Другој драми. У овој чудној мешавпни неразумности п нечовечности, почеше се јаче издвајати противници овом злом стању. Камил Демулен у свом листу, описујући тиранију Тиберијеву, прави јасну алузију на владу Јакобинаца и Робеспјера ; али и он постаде жртвом њиховом. Пад Дантонов даје нову снагу Робесијеру и терор достиже до врхунца. Тада долази 9. Термндор да учини крај овом опаком стању! У седницц у конвенту одиграла се сцена, која је уништила Робеспјера. Јер је требала само једна једина реч, реч одважна човека, па да сруши овог страшног и крвожедног тпранина Фрапцуског- Немогући добити речи од председнпка, „председпика убилаца“, Робеспјеров глас изпеможе и претвори се у комично јецање. То изазва смех и тада се расу по дворани ужасна гласина: „Гуши га крв Дантоновац. Више ватре није требало, да конвенат гракне и осуди Робеспјера п поведе га у Луксенбуршку палату. Ето у то доба велике н значајне Француске револуције пада драма Термидор, да пзнесе једну очајну појединост, да мало открије завесу закулисне радње. У загушљивој атмосфери за време терора живе два нријатеља, два дантоновца и заклета противника новом стању, Марсијал Игои н Карло Лабнснјер. Игон је официр и дошао је у Нарнз, да донесе конвенту заставе, задобивене код Фдерија и депеше за грађанпна Карнота, а Лабисијер, Лабисијер има свој роман. Најпре је одређен војеном нозиву, али га наскоро пзневери, јер се по својој незавпсној природи није могао сложити с војском, а нарочито са суровостима неког потпоручннка, који је дигао руку на њега. Онда је по том био глумац, а после , у овом добу, чиновник затвореничког бироа у одбору за јавно благостање. Би ћете се згрозити на завршетак ове сумњиве каријере; али ја сам већ нестрпељив и хитам да вас уверим о чврстнпи карактера у ове ретке природе. Као гдумац завади се, за време покушаја игре, са неким бедннм депунцнјантом, те потегне штапом и разлупа бисту Маратову. И без тога греха он је већ био у црној листп, те мораде напустити позоришге. Некн му пријатељ препоручи ово место, у ком га затичемо, и он га, потребпт, прими. А поглавито га примп због тога, да бн могао уништити акта, ко.јим га онтужују, као што је ноуздано држао. Но кад је дошао у звање н претурио сва акта, и осуђендх и „сумњивнх“, видео је да за њега још није ништа било. Место тога, он прочита међу многим оптуженнм и осуђеним ц име свога пријатеља Флоријана, писца басана и позоришннх игара, ког највпшс терети денунцнјанско нисмо неког ниткова, ког је