Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 549 Флоријан ослободпо затвора. Лабисијер у гневу уништи и писмо и сву оптужбу. Сматрајућн да је тпме учпнио добро дело, он је у исто време сматрао, да му је од сада дужност остати на овом месту и „отпмати губплншту његове жртве“. Он је све то радпо необично заметно и трудно, стављајућн тнме на конку и сам свој живот. II Марсијал има сво.ј роман, љубавнн роман, који је управо н основа делој драмској радњн. Он љубн Фабијену Лекулте, једну жртву несрећног доба, у ком је живела. Њен је отац бно чиновнпк за владе Луја XVI., а једини јој брат заробљен и стрељан за време вандејског устанка. Она је одведена у манастир, али пошто револудиони одбор не поштеди ни ових тихпх склоништа, то буде пуштена са осталим сестрама, да се врати кући. Но она нитп је имала крова пити свог болећег, да је прими и заштпти, те изнемогла од страха и хладноће, сруши се малаксала на овом путу. Ето у таквом је стању затиче Марснјал. А вп се сећате из народног невања, како је туга сироте девојке сплна да савија бокор каранфила. Па још кад је та сирота дсвојка тако чиста и тако паћена, а прп томе тако лена, зар је онда чудно што се разигра рптерско мушко срде, и што је честити Марсијал одведе некој својој спротој рођаци. Овај случај изазва у њих страсну, младалачку љубав, којој су и побуде и појаве тако сложене биле. Марсијал је морао после неког времена, по својој војппчкој дужностп, напустити Парпз, и за време борбе на предстражи буде заробљен и одведеп у тврђаву у Апвер. У том мучном времену, три месеца није ништа чуо о својој драганп. Кад је ослобођен дошао у Париз, појурио је да је потражи, али доби жалосну вест, да му је рођака умрла и даје Фабијене нестало. Он је лутао свуда по предграђу, док је не уочи мало на сплаву. Зато је п дошао, у почетку драме, на сплав, да је потражи. Ту затиче свог пријатеља Мабисијера, који је рано зором долазио да кришом у Сени уништн акта оптуженпх. Они ту нађу и Фабијену бага у оном критичном тренутку, кад су разуздане санкилотке, праље, хтеле да је као аристократку баце у Сепу. У другом чину, ово троје склонили су се од светине у стан Беријона, некадањег трговца с лампама, а сада народног борца и „грађанина Каске“, који је, да би боље одговорио позиву, узео, у овом добу страховнте параде, пме убице Цезарева. Ту, у овом склоннтом дому, код чеетите жене Беријопове Жакелине, наступа обавештење и исповест главних радних лпца. Лабиспјер открива своје ново занпмање, а Фабијена опет свој жпвот у оном несрећном времену, док је Марсијал затворен био. Она је прпмљена бпла у стан неких сестара из манастира, и ту , држећн да је Марсијал мртав, са свим се предала Богу и потчинила затуцаном верском Фанатпзму. И једва се тако протумачп зашто је она нешто хладна н уздржљива према Марспјалу, којп је још псти у жаркој љубави п љубавној наклоностп. Онп су, по савету Лабпсијерову, требалијош истог дана напустити Француску, под именом мужа п жене, јер је Париз већ био на прагу гра-