Дело

550 Д Е Л 0 ђанског рата. А требалп су побећи и зато, шго је Фабпјена била забедеасена на црној листи, јер је увредпла некадашњег кољушара, сад главара опште безбедности. Херона. Огромне је муке и много речи стало док је војннк убедио калуђерицу, да треба да пође и да се венча с њим, и да се за то Бог неће наљутити. Док се овамо водила борба предрасуде и нагона, нзвештачености и прпродности, дотле је Лабиспјер радио за своје пријатеље, да им набави уредне путне листе. По том , кад је Марсијал отишао да потражи свог пријатеља у његовој канцеларији, десио се непадан и немио случај, који је пореметио сав рад п уништио све планове њихове. Кад је преплашени слуга известио Фабијену , да су похапшене опе сестре, код којих је она на стану, у исто доба светина је ишла улицом за њима, а оне су предане, вери својој , безбрижно певале побожну хоралну песму. Овај посредни пркос џелату , ова мирноћа и вера у вишу нравду, ова тиха преданост, силно су утицале на Фанатично побожну душу Фабијенину, и она похпта прозору, да поздрави врле мученице. Наравно да је после тога у одважној резигнацији, без страха и очаја, мирно пошла у затвор, изговоривши с неким узвишеним болом на сажаљење Жакелинино: — Нисам ја за жаљење. Он је! У трећем чину уводн нас ппсац у Лабисијерову канцеларију, претрпану актима оптужених и осуђених. Ту нам се показује у неколико рад чпновника одбора за јавно добро. Ту пријатеље затиче кобан глас, да је Фабијена затворена. То пх громом порази, а нарочито још кад их оптужба Херонова увери, да ће најдаље за три сата бити срубљена на губилпшту лепа глава Фабијенина. Само је остало једино средство као спас, да се место Фабијеннна акта потури други, са сличним пменом оптуженика. Лепо је и силно код Лабиснјера оцртана очајна борба савести и гготребе спаса свога пријатеља. И баш у оном тренутку, кад је ова борба добила одлучан завршан облик, да се спасе пријатељ по цену туђег живота, стиже мпо глас из конвента, да је пао крвожедни Робеспјер! Пао је крвник и вратило се доба да ускрсне човечанско осећање, па ипак видите, у последњем чину, да револуциони суд још вршп свој одвратни посао. Овај чин доводи драмску радњу у двориште затвора, у ком се налази Фабијена. Да оставим на страну оне егшзодне сцене, које немају велике везе с главном радњом и које јој коче жпвост, па да видимо трепутак кад излази Фабијена, да је воде на губилпште. Лабисијер, неуморни Лабисијер, употребио је последње очајно средство, које би за један дан (а то је довољно) оддожило извршење грозног злочина. Дознавши да се само бремепе жене поштеђују секпре, пријатељи наговарају Фабијену, да потппше акт, у ком признаје да је љубазница Марсијалова и да се осећа мајком. А 1и ма да ствар изгледа као племенита лаж у овом часу очајања када игра глава у лепог и честитог створа, ипак се на ту цену узбуди часна и поштена душа Фабијенина. Кад је нису могли склонитп, опда