Дело

Д Е Л. 0 552 Нитање је, да ли ове драме (Термпдор нпр.), кад се већ преводе у нас, да ли би требало у наше публике да буду примљене са пегодовањемР Јер ми смо збиља и сувише далеко од прошлих историских догађаја Франпуске историје, подалеко и од ситније, месне, чисто Француске политике. И ми онда треба да увек будемо у могућности да примимо и у своју оцену ставнмо све иокрете стране, даље политике. хладно и нрисебно, или као што се вели застарелим изразом зте гга е1 згшИо. Нарочито кад су Факта при том из хладне опште исторпске критичности п изнесена још у песннчком облику. Сарду је ире кратког времена написао драму Врктзте. У тој драми има личност ио имену ЈШсћае1 Је б^оигЖа, ниска и иокварена душа, која внше подсећа на Влаха, и коју је писац без иовода и узрока назвао Србпном. Ја се као Србии сав узбуђујем на то али мн чак ни у том случају не би пало на ум, да драми правим демонстрације. Јер драму треба као такву оцењивати; ако има вредностн иродреће, ако нема, пропашће. 8ос1от8 ЕпИе од Судермана буде забрањен од стране шеФа берлинске полиције, а по том одобрен министром унутрашњих послова. Нестрпељнвп и умии Берлин, увек склон да услед тих забрана пљеска писцу, рекао је после жељене прве представе: „боЈотз ЕпЈе ЗиЈегтаппз Еш1е“. Увек је мерило тако пространо, тако растегљиво, тако релативно! Ја вам све то причам због тога што се при првој представи Термидора у београдском позоришту демонстровало. Или београдски кочијаши, који су баш тог дана отпочели своју демонстрацију, или ма којп други, хтели су овом приликом, у месецу врења крви, да изведу и своју безопасну игру. Али је очигледно да се демонстровало по парадн, н зато што се само нешто чуло. Јер колико су дирнути осећаји видп се п по томе, што је демонстрација избила баш онда, кад је пала завеса на крају драме ! Критика је оценила Сардуа, као драматичара првог реда. Зола нпр. говорећи о његовим драмама, узима да су му ово главне одлпке: оштроумност, драмска вештина, Фињ.осећај да се погоди кад је чему време, велико познавање позоришта, особит таленат за еппзоде и за многе, врло жпве подробне споредности. А као главно што даје живот радњитоје она непрестана промена, разноликост и покрет. Додајте још само нз оцене Жил Леметра плодност и изобиље сценичних изналажења и похвалу којом га он назива снлом, једним од најлепших драмских темперамената овог века, великим забављачем и великим радннком, — онда се таквпм оценама нити може шта додатн ни шта одузети. Кад би се узело да се драма Термидор специјално аналише, она у многом чему не би задовољила ову карактеристику. Јер, узмпмо главно? радња није жива, него се већином своди у прпчања и у епизоде. које су кадшто монотоне, поред свега тога што су мајсторски срачунате на до пуну карак еристпке оног црног доба. Али ми морамо послушатп Жнл Леметра, да је неправедно оцењивати поједнне драме Сардуове, сваку за