Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 553 се. Кад је говор о њима, онда треба датн љпхово опште обележје, управо одлике драматског рада пишчева. Превод Термидора је изразит и нзведен с лепим разумевањем, само се бојим да ппје манускрипт, са ког је превођено у неколико испрекрајао садржину драме. Игра нашнх глумаца била је веома траљава и онолико незнање улога већ се мора у грех ириписати. II ја се у незадовољству са задовољством сећам игре г-ђице ЈурковиКеве. Госпођица је са похвалним трудом изводила осећање и бол Фабијене, ове тужне девојке, која као да је у својој несрећној љубави и преданости Богу послала небу жељу нокајнице: Мајз гецпепг р1иШ рагЗоп те Гаи! Ве п’аУ01г ГапГ а1те сотте је <1ош, Бе Тои! 8еи1 Воп цш ћаШе Га-ћаиГ Ви се сећате да је ове стихове нспевала унука Шарла Орлеанског, сестра Франсоа I, кузина Луја XII, стара-мајка Хенриха IV, војвоткиња д’ Алансопска и краљица наварска, Маргарита де Валоа. Или, говорећи језиком из доба Термидора, ове је стихове изрекла грађанка Маргарита. јВор. Ј1.