Дело

КРИТНКА И БИБЛ.ИОГРАФИЈА 555 корак какав су у евоје време учинилн А. Смит и Д. Рикардо. У оригинаднпм радовима који би бележили на томе пољу какву нову периоду развитка наступила је почивка, могли бисмо рећи да се данашње стањенауке налазн у времену неке врсте инкубације која ће извесно дуже трајати док се пови правац много јаче не нагласи. Новачења у делима појединих писаца у погледу основне измене спстематике већим делом су произвољна, и чини ми се да потичу внше из жудње за оригиналношћу но што би то захтевала разрада науке у повоме духу. Нови нланови распореда којима ионеки писац прибегава само су по Формп нови, често се у њима не огледа ништа више до просто премештање материје, а у суштнни се не разликују од старога плана, п у њпма Фигурише сва стара терминологија коју нова школа не усваја тако просто већ гледа да је подвргпе јачој критнци и дубљем проучавању. Докле нове теорије не добију чвршћу подлогу, држпмо да не би било целисходно напуштатп један план који важи толико деценија. Изменом његовом пре времена рпзиковало би се да се много што шта изостави, а могао би се човек у томе завести и изгубити конац јединства, којц је потребан свакој науци у опште, а понајвише једној младој науци која се бави проучавањем тако испреилетаних појава као што је економска наука. С тога ми мислнмо да је г. Вујић са свим добро учинпо што је задржао традиционадну систематику која обухвата четири економска процеса: производњу, нромет, поделу н потрошњу добара, и то његовом делу одузима обележје новога правца у свима важнијим питањпма. Тај план као потпунији погоднији је н са гледишта нашим прилика, по што данас немамо ни ваљаних уџбеника а камо ли разређених питања у монограФпјама. Дело које је пред нама имамо да ценимо са чисто теоријске стране. Кад то кажемо морамо поменути једну новину овога дела која је врло ретка п у делима страннх писаца. Према постављеном плану за цело дело, писац се подухватио једног одпста тешког н замашног задатка; он је покушао да одели чнсту науку, оно што је свуда опште, од њезиног практнчног дела који носи карактер посебности, другим речима, да повуче границу између економне науке и економне политике, два различна дела, алп којн стоје један према другом као лице и палпчје. Колпко се сад у томе успело не можемо овде ценптп, по што трећа књига у којој ће бпти пзложен практични део још није публикована. Можемо за сада само толпко рећн да ће једно такво дело бити од велике корнсти за наше прплпке, јер ће припомоћи решавању практичних питања привреднпх. Ова друга књига наставак је прве, јер одмах почиње пропзводњом добара. Нама се чини да би било складније кад би овај теоријски део сачињавао једну са свнм засебну целину, и онда би претходна пптања,