Дело

556 Д Е 1 0 као увод у саму науку, која су изложена у ночетку прве књиге, требала да дођу нред производњу у почетку ове друге. Дело је иодељено на трн главне партије. Једна обухвата пронзводњу (трећи део), друга промет (четвртн део) и трећа поделу и потрошњу (део пети). Свака је партнја опет подељена на главе. По што је објаснио шта значи реч производити у смислу економском, гшсаи одмах повлачи разлику између производње и прпвреде (у приватно-економном значењу) нлн зараде, како вели. То разликовање важно је са гледишта сразмерпце која треба да постоји између иривредних занимања у једном уређеном друштву. Прп том разликовању природно се истиче надмоћност производње која је, лепо примећује писац, стуб свакоме привређивању. Јер кад производња расте друштво највише добпја и економскн напредује, док појединац може да живи и богати се не производећи у строгом смислу ништа, рецимо од трговипе плп од давања повца под интерес. То већ не важи за друштво као целину. Свн његови чланови не могу жпвети од ренге, такав прпвредап склоп не да се ни замислити. Писац врло добро чини што нам истиче пред очи ту разлику која се обично у економним делима превиђа; сама по себи већ она унућује на јачн развитак производних радова, па повећање броја пропзвођача према другим занимањима. Ми нарочито не би смо требали да губимо из вида ту разлнку, по што се код нас, земљорад на страну, опажа све јача тежња одавања појединаца на заннмања непропзводна у смислу економном. У првим трнма главама говори о чиниоцима производње: природи, раду и каииталу, њиховом односу и значају, а пајвише носвећује раду као једном активном чнниоцу, испитује услове његове продуктивности и иобуде које гоне човека на рад и најзад излаже начело поделе рада. Оно једнострано гледиште које је дадо повода многим заблудама и настраним теорнјама, а по коме се узима да у обдаст народне економије улазе само ручни радови који производе материјална добра, одбачено је. Писац не губп из вида ни. један елеменат људског рада, а умном раду прцдаје највећи значај, јер је „пнтелектуално нанредовање људско прави и најважнији чинилац друштвене производње.“ И одкста делатностн људске које ироизводе добра неразлучне су, то су делатности целокупног бића човечијег, израз свију његових снага: физичких, умних п моралних. Нема ни једног добра које се производп људским радом а да та три елемента у томе не уделују. На томе схватању г. Вујић одређује природу економског рада. По њему су сви радови у извесној мери производни, у толпко у колнко се без њих не може успешно производити. Рад на пр. полицајца којн се брнне о нашој безбедности да спокојпије производимо производан је као и рад чобанина који иде за стоком (по староме схватању последњи би био произвЈдан а први непронзводан). То је нравилније схватано, јер органски посматра узајамност радова. Али сви радовн колнко их позна-