Дело

КРИТИКА II БИБДИОГРАФИЈА 557 јемо ннсу подједнако пропзводни, између њих има разних ступњева о којима ваља водити рачуна. Кад би народна економија имала да обухвати све радове у опште, она би се тако рећи расплинула, не би се знало шта је њезин предмет и докле допире поље њезиног проучавања. С друге стране оно прво гледиште које везује појам економског рада за материјалну производњу сувише је узано. Писац заступа оно мишљење по коме се деле радови на некосредно и аосредно производње. У нрве увршћује: а) радове на нрибављању сировина: земљорад, сточарство, шумарствоу рударство, лов и риболов; б) радове на прерађивању сировина: занати и индустрија, и в) радове на преносу и промету производа: саобраћај и трговина. Но његовом мишљењу о тој врсти радова има да се бави народна економија, јер су они унрављени на подмпрење потреба материјалне екснстенце човекове, чиме се и ограничава поље науке. Сви остали радови, на пр. радови јавних службеника и људи слободнпх нроФесија носредно су производни, по што посредно утичу на привредни развитак. Говорећи о међународној подели заннмања, писац се, што је вредно истаћи, дотиче једног важног начелног питања о коме се код нас на жалост још није на чисто, а на име: да ли треба да се поред пољопривреде бацимо озбиљно н на] неговање свнју облика ипдустрије. Неодлучност па једну или на другу страру која још влада, показује само са колико се мало економног знања и познавања историје привредног развитка осталих народа приступа у пас решавању тако замашних иитања. Нрпзнајући да мора на сваки начин иостојати подела рада и међу народима, што се у осталом одређује природпим условнма средина у којима народи живе, г. Вујић изрично вели да је из основа погрешпо мишљење које нам се саветује да нашу привредну нажњу — само земљораду и сточарству носветимо, по шго, додаје он, без домаће индустрије не може бити ни рационалног земљорада. Мило нам је што се у том начелном питању а но нас веома важпом савршено слажемо са назорима иишчевим, мишљење које смо више пута п у јавности заступали. Ностанак капитала видн у производњи, у свима врстама људскога рада, а не у штедњп као што се то раније узимало, па и данас је по неким писцима штедња главни извор капиталу. Штедња по његовом мишљењу само један услов којп прати рад човека у коме су развијепп осећаји предвнђања за будућност, а прави је узрок образовању капитала у производњи, ако се не производи нема се шта ни штедпти. То основано гледиште са свим прнродно проистиче већ из тога што се капптал у почетку не јавља као самосталан чиниоц већ као резултат рада н природе. Пстина он је данас постао може бити и неоправдано најважнији Фактор, но то се пма приписати многим узроцима који се јављају у социјалноекономној еволуцији. У 1У-ој глави излажу се разнн облицп производње. Г. Вујић разнкује малу и велику, екстензивпу и пнтензивну производњу. Прву претлстављају мали самостални пронзвођачи, као што су наши земљорадници