Дело

569 КРНТНКА II БНБЛНОГРАФИЈА II ако ова књига има некнх омањпх мана, ми је ипак своје стране препоручујемо. 16 — у _ 97.* Београд. Р. топло са с. м М&гоћш брошешк М. Уа1епја брега1а 12 УЈшЈпасЈја. Хар1зао Бг. ЈоВ1р ВгппбшЈс!. 17 2аотеБи. 'Пбкага I 1И;оатаДја С. А11згесћ1а. 1895. 4°. стр. 3 — 15. Прештампано из Лчевћика ћгу. агћесЛобко^а с1ги81уа. Коуа зепја о-осћ I. Па нрају је додан ФотограФски снимак споменика. Овде Бруншмит оинсује чувенн костолачкн надгробнн камен Валерија Сперата (који је као поклон Игњага ВајФерта постао својином нанчевачке гимназије!) и трн рељеФа иа њему, тумачи и упоређује те нредставе с познатпм слпчнима, објашњује извесне детаље њихове и натпие. тражн узрок необнчној каријери покојниковој и, напослетку, покушава, по уметннчком сгилу, ио подацпма у натпису н иознатим Фактима, одредитн време овог доиста знатног споменика рнмског. Све је то лепб, јасно и зналачки наиисано: само с хипотезом, да је главни рељеФ копија Никомахове слике, канда је нпсац бпо сувнше слободан. Костолачкп је рељеФ зацело коппја, а од знатних уметника ннје доиста познато да је ко радио отмицу Прозерпинипу осим Пракситела, који овде јамачно отиада, и Никомаха. Алн то још ппје довољно, да опака хипотеза има потребну вероватност. у толико нре што ми о Никомаховој композпцији не знамо баш нншта. В. ЛјекоНко пабабса поуаса па зкири и Нгуађвкој 1 б1ауошјј. Харјзао Бг Ј081р ВгипбшјЈ. Ргеб1;атрапо 12 ((У1еб1;п1к ћгу. Агће Ловкпо-а Јгиб^уа*. Хоуа вепја о-оЈјпа I. 17 2а^гећи. ТЛ^кага 1 1)1оотаБја С. А1ћгесћ1а (Јоз. УУЛИазек). 1896 4° Сгр. 2—27. Раднк подељен, према броју „нашашћа“, на четнрп одељка:1 говори о тридесег келтскпх сребрних тетрадрахми с натпнсом Фплнпа II, искоианих 1884. год. у Нарти II о педесет и три комада сребрног повна римске републике н цара Августа (два квинара, остало денари), нађеним г. 1886 између Валпова и Осека, III и IV о више егземплара из 16. п друге пол. 17. века. Свакој овој партији на челу стоји прост увод; само првн има неколико зпатнпјих бележака. о топограФлји келтског новца у Хрватској п Славоннјп (писац велн, да су тнм новцем ту најбогатије Сремска Вировнтска жупанија; Београдски пак Музе.ј највише такпх варварскнх комада има пз Македоније). После увода обпчан је спнсак познатих егземплара. Келтски н римскн прегледани су у таблпцама; но оне су испале бес потребе веома опширне, јер код келтских нзносе у главном само већ у уводу поменуте а п нначе махом пндиФерентне сгварн, а рпмски су свн већ описани шго код Бабелона што у Коена, те .је било довољно тамо читаоца упутптп. в.