Дело
5 68 Д Е Л 0 Јптапићнма; 5. на порделану (испнтнвање мрља); 6. на платинској плочп или спирали; 7. у ФОСФорној ђинђуви; 8. у бораксовој ђинђуви н 9. у бунзенову пламену (но бојењу). За пспптивањем „једноставних“ тела, долазе сложена тј. онаква каква се обично у прпроди налазе. Овај је одељак прегледно п марљнво израђен; реакције су тачне. Да би се нристунило ма којој методи квантнтатнвног аналисања, ваљало јс претходно бар помепути све методе, по којима се квантитативпо одређују ноједина тела. Тога ради мислимо, да је требало и овде у одељку „Уокгшећабпа апабга" рећи коју о оној другој методи квантитатнвног одређнвања, која — истина — није практичиија, алп је тачнија и много се чешће употребљава него ова волуметриска — а то је метода квантнтативног одређпвања мерењем на теразијама (Семчсћ18те1ћос1е). 1Јначе је овај одељак, који се односи само на један део волуметрнскнх аналнза — алкалпметрију и ацидометрију — марљиво и врло јасно обрађен. Изнесено је: прннцин волума одређивањем, грађење нормалних раствора, инднкатори н врло је лепо ноказано нзрачунавање кнселпна пли база према количини утрошених нормалних раствора. Алкалиметрија и ацидиметрија имају велику практичну иримену и кад бн ова књига била за тај цнљ п написана, онда бп се овај одељак могао н одобрнтп. У трећем је одељку органска анализа. II у овом одељку као и у одељку о неорганској аналнзи нзложене су на првом месту специјалне реакције важннјих органских једињења (цијанских, масних н ароматичпих). Између ових реакција уметнута је елемептарна квалитативна анализа органских тела и испнтивање сапуна. Овај се одељак не одлнкује прегледношћу. Разлог, који је писца руководио, да нзнесе у одељку о волуметрпској анализи ацндиметрпју н алкалиметрију, био је без сумње исти с оним, који га је навео, да нам у овом одељку без икакве везе с истим пзнесе п исаитивање саиуна. Овај је параграФ могао нотнуно изостатн, јер нн предмет није тако важан, а у њему се не налази никаквих општих начела, која би могла послужити као допуна сврсн, којој је ова књига намењена. Шта је руководнло писца да угљене хидрате издвојн у нарочиту групу и тиме их одвоји од-масних једпњења, —• непознато нам је. У последњем — IV — одељку изието је исаитивање анорганских и органских боја где су ове последње подељене у две гомнле; ариродне н вештачке Унотреба боја данас је веома разнолика, а нспитнвање је њнхово од велпке важпосги, с тога је врло оправдано, што је овај одељак дошао. Нсшггивање боја изложено је у прегледним таблицама. Кад би се знало, коме је ова књига намењења, могло би се још шга о њој рећи. По својој садржини могле би згодно послужитп ночетницима у аналитичној хемији. Сем ХоФмановнх реакција неорганских тела н Вислнценусова упуства за квалитативне аналпзе неорганскпх тела, нп других књига оваке врсте немамо. Са своје збијености Внслиценусово упуство изгубидо је много чега, с тога би као његова допуна упзвесним деловима могла врло згодно послужити ова „АпаШлсиа Кеппјац.