Дело

КРИТПКА И ВИБДИОГРАФИЈА 567 цијаднпх реакција, које долазе у одељку одмах за опим, изгледа нам да је ово овде сувишпо. У овом је одељку још и употреба Вип8ап-ова пламена и дуваљке. На крају се налазе све погребне реагенцпје, њихово' растварање, конценграцпја. Код чврстих реагенцпја, чијн се водени растворц употребљавају и код гечних, које треба разблаживати, налазе се још и размерни бројеви, по којима треба ово чинити. Ово је врло добро нарочито за почетнике. У другом је одељку анорганско квалитативна анализа. У овом се одељку говорп о растварању неорганских тела и њиховој реакцпји. Уз овоје изложена и једна прегледна таблица раетворљивости важнијих анорганских једињења. За овим долазе саециЈалне реакције металоида и метала. Код металопда су изложене реакцнје појединпх елемената и њихових једињења са металима или само реакције њихових најкарактернстичнијих и најобичнијих једињења. Метали су према својим реакцијама нодељени у б група. У првој су групи алкалнп метали и амонијумове соли. Од алкалпих метала су само калијум и натријум. У другој су групи земноалкални метали. У трећој су алуминијум и хром. У четвртој су: кобалт, никел, гвожђе, манган и цинак. У петој су : жива, олово, сребро, визмут, бакар и кадмијум. У шестој су: калај, антимоп и арсен. Норед свих ових група налази се и табеларнп преглед њиховнх реакцпја. Неоправдано је код реакција металоида изостављен Флуор као почетни члан халогенске Фамилије. Изгледа нам, да је незгодно, што су реакције код метала почете алкалнпм металпма, кад су опе код ових најнејасније и иајмање приметљиве. Боље би било, да је код реакцпја метала задржана она ХоФманова подела. по којој у лрву групу долазе А§, Рћ.. Ово би парочнто било добро за почетнике, којима је по свој прилици ова књпга и намењена. За реакцијама долази систематнчно псинтнвање неорганских тета. Ради овог базе (метали) су нодељене у б група према реагенсима, који их таложе. У I групу долазп: Рћ, и Н^; у II (Рћ), Н», Си, Вћ СсБ 8ћ, Аз и Зи; у Ш Те, Со, Ш, Мп, 2и, А1 и Сг, у IV Са, 8г и Ва: у V М& и у VI К, Ха и ХН4. Кнселине су подељене у 4 групе. У 1-ој су групи киселине, (Н,С03, НХ02 итд.), које развијају гасове кад се прелију хдороводоничном киселином. У П-гој су групи киселине, које таложи барпјум хдорид пли калцијум-хлорпд. У Ш-ћој су групи кнселине, које таложи сребров нитрат. У IV-ој су групи све остале, које ни један од горњнх реагенаса не таложи. Да би увођење у испитивање бивало постуиније п за почетпике прпступачнпје, изложено је прво нспитпвање нарочпто удешеннх простнх тела тј. таквпх у којима се има да нађе један метал и једап металонд, п то на мокром и сухом иуту. Испптивање на сухом путу врши се: 1. у цевчпцп на једном крају затопљеној, грејући тело само за се, са содом, са киселим сулФатом калијумовим (КН80Д и магнезпјумом у праху; 2. у цевчици с обе страпе отвореној; 3. па угљену са дуваљком, дувајући у само тело или са содом помешано : 4. на угљеним