Дело

Д Е .1 0 566 То је у главноме садржина деда којега горе исписасмо наслов. Кад*посматрамо у целини садржипу ове друге књиге г. Вујића, налазимо да су поједпне партнје одмерено и сразмерно изложене према њиховој важностн, без дпгресија и излишних уметака. У њој су у главноме изнесени принцини сувремене науке о народној привреди. Дело је напи сано лепим језпком и доста лаким стилом, по најновијим изворима, а проткано је више или мање н субјективним посматрањима н оценама пишчевим, и не ћемо ни мало претресатп ако кажемо да оно стоји на већој научпој висини од многих дела ове врсте у страној књижевности. Ми га можемо нрепоручити као једно потпуно и ваљано дело верујући да ће оно учинити велике услуге српској науци наједном најважнијем, али дапас најзапарложенијем пољу данас. На завршетку овог реФерата имамо да поменемо како ми п овде остајемо при нашој приметбици коју смо учиннлп ириликом оцепе прве књиге, а на име, да би дело могло бити прегледније да је писацусвојио више подела н подподела у нзглагању материје, и да су поједпне постати (ставови) мање. Може бити да се он у томе руководио једном добром намером, штедњом према држави, јер би иначе дело изашло са неколико табака више. Милик Ј. Радовановић Апа1Шспа кепија. 8а81аУ1о Е. Сгазрепт, рго!е»ог па 8р1је1;8кој геа1п, па 1ете1ји роб1;оуапе т1п181;аг8ке пагес11>е 19. ји1а 1896 Вг. 1852. 8р1К. ТХро^гаКа 8ос1а1е 8ра1аНпа (Сг. ВасћГ) 1896. Стр 216. 8°. Мекапо уегапа 81ој1 3 кгипе. Међу егзактним наукама, у којима је практичои део врло важан, стоји па првом месту хемија. Хемија све своје спекулације оснива на проматраним појавама и све своје законе из истих изводп. За правилно поимање и дубоко схватање хемискнх појава од врло велнке је важности извежбаност у овом делу хемије. Вешго извођење експеримената и тачан аналптичаш п сннтетичан рад доводе хемичара до новнх истина. Велика примена хемије у пндустрији и домаћој економији увећавају још више вредност овог практнчног дела. Књнге, које помажу упућивању у овај практични део хемије врло су ретке и у нас и у целом словенском југу, па зато се морамо радоватн појави сваке књиге са таквом садржином. „АпаПббпа кегшја* чији натпис испнсасмо спада у ред ових. Књига је ова подељепа на 4 одељка. У првом одељку — иристуиу — налазе се основни појмови о растварању, кристалпзацији и таложењу тела. Као средство за хемиска растварања номенуте су базе и кнселине. Радп потпуности могла је доћи и вода, јер и она извесна тела растварајући их, хемиски мења (К, Ха). У овоме се одељку налази и добивање најважнпјпх једињења дејством кисеоника, сумпора, хлора, брома и јода на разне елементе. Поред спе-