Дело

Б Е Л Е Ш К Е 571 књижевности у XVIII и XIX веку“ !као пета књига -Слика из свјетске књижевности.1*), Тургењева -Ловчеве бињешке'* у преводу Мирка Дивковића) ово ће бити трећ.ч свеска -Тургењевљевих изибранихприповијести'* што излази у „Славенекој књижници“ Матице Хрватске), Шеноине -Сабране приповијести* ту ће бити штампане: „Просјак Лука“ и „Бранка“; у изгледу је да ће до године издати ц његову историјску нриповетку -Диогенес“, те ће тако Оити у осам књига све Шеноине приповетке — еем „Клетве-1), трагедију Иде Фирстове -Кра.вевић Радовани, Осман-А.зис -Без сврхец приповетка из мухамедовскога живота). Венцеслав Новак спрема вчше мањих прича а Јанко Лесковар повећу причу за -Матичину и Забавну књижницу**. Од „превода грчких и латинских класика41 издаће ове године „Цезарове коментаре о галском и гра),анском рату“ у преводу, с уводом и белешкама проФ. К. Раца и „Платонов и КсеноФонов ?ушро81оп у превчду с уводом и бедешкама проФ. Фр. Петрачића. Штампаће се и друга кн,ига .,Хрв. нар. пје< ама“, \- њој ће бити само песме с Кра.вевићу Марку. ,,Матица“ је имала за 1в96. (до дана скупштине) чланова 11.525; 8 више но у 1895. години. Књпге су штампане у 12000 примерака, а у толико се штампа и ове године. Ирихода је имала у 1896. 38.479 з>ор. и51 н; од овога је потрошено 28.860 Фор. и 24 нов , у главницу је унето 4210 Фор., у закладу за потпору хрв. књижевника 100м Фор. и т. д. — Главница сем куће износи еада 45.619 Фор. и 50 новч. На дугу и у готову за пренос за 1897. г. има 8.843 Фор и 53 нов. Закладе, којима Матица рукује стоје овако: „Заклада за потпору хрв. књижевника ц уметника и њихових удовица и сирота“ има сада 9.001 ФОр. и 37 новч. (више 3.232 Фор. и 75 новч. но у 189“>.); заклада гроФа Ив. Н. Драшковића: 21.397 Фор. и 49 новч. (више 26 Фор. и 95 новч.); заклада Душана Котура: 4.425 Фор. и 99. новч ('више 4-60 Фор.Д заклада АдолФа Вебера Ткалчевнћа 7.361 Фор. и Ј5 новч. (впше 310 Фор. и 54 новч. и заклата Т< резе Томашпћа528 Фор. и 22 новч. (више 28.22 Фор.). Нар. песме издала је у 7000 примерака. Стаје је 12.814 Фор. и 10 новч. За издање остало јој је готовине 2137 Ф«р. п 23 новч. (мање 18.58 Фор. но у пр. годпни). — Закладнина за издање грч. и лат. класика износи 5.203 Фор. и 23 новч (више 357-39 ф.),за издање превода новпјих пееника: 1218-88 1мање 42-02 Фор.) Нзабран је да.ве на овој скупштини на место Мпше Кишпатића за одборника проФ. Хуго Бадалић, мес-то овога као одборнички заменпк ушао је д-р Отон Кучера. [Види ,,Дедо“, књ. XIII, стр. 545.] Матица Српска у Будишину. — Приликом прославе своје педесетогодишњице у апрплу месецу, Матнца је издала: прву свеску свога „Часописа“ за ову годину, дал>е : 2а м-и1:го1»и а бизи , збпрку песама од Ј. Валтарја и М- Имишове, бегћзке 2упкј, песме Јакуба Ћишинскога и 2ар1.зкј Маасу 8егћзкеје м- ВиЈузшје. Из ових „Записакч“ дознајемо потанко о раду ове вредне Матице за педесег годнна. Први зачетак њен (шо је још 1845. г.. али она тек 1847. поче да живи правим живото.ч, добивши за председника д-ра А. Клина. Те године поче и издавање * свога часописа, коме је први уредннк био Ј. Смолер, и то од 1847. до 1853.; њега је заменио у уредништву Јакуб Бук, а овога од 1868. Мих <јло Хорнпк. Смрт овога 1894. године цроменила је ноново уредника и од тога јч доба тек четврти уредник за ово пола века д-р Ер Мука. „Матица“ је издала за ово 50 година сем Часописа: а) 98 оригиналних дела и 20 превода намењенпх народу, а то је све штампано у 295.298 примерака: б.) 8 књиг.ч стручније садржине'као Фулов речник и т. д.) у 9250 примерака. Часопис има до сада 93 свезака, штампано у 31.900 примерака. Свега дакле 327.128 примерака књига штамплла је ова Матица. Приходи њени за ово време износе 90.979-39 марака а расходи 86.63110 марака. Матица се с:да дели на осам одсека: језиковни (постоји од 1853-4. г.', старинарски (од 1856.’, природњачки (од 1857.', белетристички (од 1858.), педагошки (од 1868.), доњолужички (од 1880.), етнографски (од 1895.) иуметнички (од 1897.). Нматројаких чланова: реловни могу бити само они који живе у немачкој царевини а знају српски: ванрвАни могу бити и који не знају срнеки. а аочасни, које друштво са својих заслуга избере. Редовни и в<нредни плаћају ио 4 марке годишње. Матица стоји у вези са 39 разних друштава међу којима је и наше Српско Учено Друштво! За чудо да Српска Ера.певска Академија није променила адресу свога претходника! КЊИЖЕВНОСТ Из народа п о народу. — Недавно изиде и друга књига ових прилога за нознавање српскога народа и његових обичаја о; Луке Грђића Бјелокосића. У овој другој књизи, која је штампана у Мостару у штампарији Владимира М. Радовића о пишчеву трошку, писац нам описује Гацко са старинама по народном причању , па народну ношњу, бојење пређе (мавило, црвенило, жутило, зеленило и црннло), народно сујевјерије (вила, аждаја и змај, мора, вјештица, стуха, вукоддак, кучибзба, каранђолоз, цикавац), народна гатања, народне лекове; а на крају је о изради босанскога беза (платнац При прелиставању ове књиге оиазисмо нешто те хоћемо да скренемо пажњу пишчеву, да удал>им књигама својим не пропусти то. Писац нам често пута опиеујен.пр обичај, ношњу и т. д. а не каже нам где је у обичају да ли само у једном месту или у пелој Херцеговини или у једном само делу. То свакако треба да знамо, ако хоћемо да имамо пра-