Дело

572 Д Е Л. 0 виднију слику о оном што нам нрнча. Кљига има 1!*4 страна и 1 л. (од 188. до 194. су имена претплатника), на 8-ни је, стаје круну. Ирепоручујемо је. Развитак ерпске граматике у овом веку. — ПроФесор Димитрије Ј. Милојевић дао је овим чланком лак и литерарни преглед „Развитка српске граматике у овом веку“, а поглавито уџбеника за средње школе. Завршио је своје разгледаље лекцијама ЈБубе Стојановића, а отиочео је пред-доситијевским временом и Доситијем. Има у расП| ави овој по која нетачност илн непотпуност, али она и поред тога заслужује пажњу читаочеву, јер из ље добива иодесан преглед развитка наших граматика. Стаје динар, има 93 стране м 8-не. Оштампана је из „Просветнога Гласника“ посебице. Веседе. — Д. А. Коен адвокаг штампао је у кљижицу од 67 стр. своје „Беседе носвећене српској омладинн Мојсијеве вере“. У њој је иет беседа. Стаје цола динара, а приход од ње наменио је писац „Фонду снромашних великошколацаи и „Српско-јеврејској омладинској заједници.и О меду. — ИроФ. Јован Живановић написао је врло корисну кљижицу „Омеду“ и штампао ју је као трећу свеску „Пчеларске библиотеке“. Кљижица ова заслужује сваку иажљу. Стаје само 1 > новчића. Песмарица. — Александар Јорговић израдио је премд-нпставној основи, изд нојод карловачкога Вел.-Школскога Савета, „Песмарицу“ за православне вероисповедне школе. У књизи је 39 песама с нотама; од ових неке су и у нашем програму за основну школу, као н. пр. Циц, Домовини, Пчелица и т. д. Књига је по одлуци Вел.-Школскога Савета прим.вена за уџбеник школски и награђена е две стотине Форината. Штамп >на је о трошку Манастирске Штампарије у Карловцима. Ста.је 30 новчића. ■•ч Последњи пророк. — Готова је књига, „Последњи пророки коју смо објавили у априлској свесци. Драгутин Ј. Илијћ у овоме своме раду најпре описује Арабију колевку Исламову, љен географски положај, климатско, нолитичко и економско стаље , секташко хришћанство, идолатрију н Фетишку религију на Паби до нојаве Мухам дова, па се онда у II одељку бави самим последњим пророком, Мухамедом, те нам приказује његов јаван и приватан живот, а по том у чегвртом оде.вку претреса значај ислама „с научно-философске стране11, износи љегове огромне користи за аранска гглемена, спомиље велике културне напретке маварске, па их и брани. Књига је на 8-ни, има 12и стр. и 1 лвст. Издаље је кљижарнице Мите Стајића у Београду. Пада у очи да на кљизи нигде није наштампано у којој је штампарији штампана, у ком месту и које године, а !еве је то требало реда ради навести. Стаје с поштарином 55 новчића. Књиге за народ. — По разним нашим листовима читамо, да су од ових „Кљнга за народ“ што издаје из Коњевићеве задужбине Матица Српска изишле још четири свеске 66.—69. У 66. је „Цицерон и Јулије Цезар“ од Ф. Обркнежевића <на 8-ни, 64 стр.); у 67, трећи део „Српских народних пословица14 од Све<озара Савковића (67 стр.); у 68. други део нрераде Данице Чакловићке „Из школе у живот“ <стр. 62) и у 69. „Оче, твој сами нриповетка из најновијег српскога живота од попа Дамјана Прерадовића. Свакој је цена 10 н >вчића, те их сваки може лако набавити. Ми их не добисмо на приказ. Књиге за децу. Васиитна страна наше књижевности још је врло слаба и нејака; на њу се и не обраћа пажња ни у колнко , па по готову ни с које стране, и ако би то задаћа била наших просветних друштава и иросветних чинилаца на првом месту. Ми у томе јако грешимо, нмаћемо времена кад ћемо се и кајати за то, само да онда не буде доцкан ! — Преводна белетристика плави љ»с; то не би најносле било ни рђаво, да се бира шта се преводи , али ту иде онако с реда, што дође до руке оно се и преведе. Што је још горе, поред непажељ > на избор, не пази се ни на превод ни на језик. Све иде онако на брзу руку, с намером да се ућари ! Наша иреводна кљижевност за омладину била је до сада бар у неко.гико поштеђена од многих превода, н лко истина има доста што и у љој не ваља. Недавно у издању књижарице Браће Савнћа добили смо низ књижица намењених младежи. Писмо их још видели, јер нам нису ни послате на приказ али ако судимо по натпису бојсе запашћемо и у том правцу у сензацијске, романтнчне и чудњашке нриче, које ће покварити укус нашега подмлатка. Натписи тих прича, недавно изданих, ово су: „Тајне једне напуштене воденице“ из америчког живота од Лудвика Феза (има 54 стране), „Клаус Штетербекер последљи морски разбојник у Немачкој“ романтична приповетка (има 48 стр.), „Индијански град“ од Лудвика Феза (има 47 стр.), „Разбојници баконске шуме“ (45 стр.), „Тахита“ и.Ј индијскога живота (77 стр.), „Осветници ноћи“ (44 стр.). „Цар Октавијан или борба са дивским краљем“ од Ернеста Лпнда (64 стр.), „Џелатов Јован“ из XVIII в. (51 стр.), „Аветиље- (45 стр.), Свака ова има по слику у боји, и стаје грош. Истакосмо ово у намери да подстакнемо кога те да свестрано прегледа и рече непристрастан суд п о њима као и о другим књигама, које се дају деци на читаље. Деца иутиици. — 0 трошку књижарнице В. Валожића изишла је приповетка намењена младежи „Деца путници“, коју је нанисао Мих. М. СтеФановић учитељ из По-