Дело

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 59 пре пет година отишао, па сам много што шта поборавио. Кажи ми, како да се нађем! И Милан му развезе причати о свему. Причао му је о чуду које начинише његове рекламе, рече му да је од тога доба у сваку кућу добро дошао. Нарочито му наговести да не заборави Славина оца, министра правде, који га срдачно воли већ и за то, што га Слава толико воли. Он му рече: да за своју стипендију има највише захвалити томе човеку, јер је он на једну Славину реч то израдио. — Немаш појма колико те тај човек воли! Сваког дана скоро питао ме је: „па кад ће доћи?“... Радује се твом доласку као и Слава, а после, отац је; можда се и нада од тебе каквој помоћи. Али се Слави не може помоћи! Ти не смеш пропустити једнога тренутка, прву походу да њему учнннш, њему и Слави! */ — То сам баш мислио. Него, како бп било да и ти дођеш. Ја са старим нисам познат толико.. — Доћп ћу, не брини! Али ћу доћи само за то да код Славе идемо. Код чиче није потребна никаква етикецнја. Он је сав Србенда; воли те и говориће с тобом као са сином на ти Он ће те увести у друштва н упутити паметним саветом; ослони се потпуно на њ па не ћеш нигде скренути с правога пута! — У које доба мислиш да би било најзгодније отићи? — Кад хоћеш. Већ два-три дана стари не иде у канцеларнју, због Славе, за то је код куће. — Онда ћемо у десет — Добро; ја ћу доћн. На звонику црквеном изби дванаест. Милан се диже. — А кад ћемо једанпут другарски онако, сви заједно? — упита. — Доцније, доцније! Док видим најпре шта је са мном. — Тако је, тако! А сад: лаку ноћ! Сретен узе свећу са стола п изиде те испрати Милана. ЈЈнда се врати у собу која беше пуна дуванскога дима. Он отвори прозоре на које појурн влажна ваздушна струја с пол>а. Сптне кишне капн лупкаху лагано у окна, а он прпђе к пећи и метну још два дрвета на ватру. .