Дело

94 Д Е Л 0 његово гледиште и његову критику тако, као да је на њ управљена. — Ама, молим те ! — поче Иван. — Шта молиш ? Ти си био тако љутит да си већ био смешан. Почео си најпре говорити с неке висине а после си со тако спустио, да ми те би жао... Ти си, драги Иване научио да ти се све прима, и да се оно што кажеш не критикује. Онај млади човек опет научио да све критички прима и све што чује подвргава критици. Ти си научио да говорпш про<1>есорски, КаО што својим ђацима предајеш, а он паметно. У томе је сва разлика између вас. Малиша се пакосно смејао. Уживао је кад год се тако нападне ауторитет ума Ивановог. — Ама што се ти смејеш ? ! — цикну Иван. Перић, који је за све време с осталима слушао разговор, умеша се. — Збиља, Иване, Сретеп има право. Ја сад не ћу говорпти о самим назорима твојим и г. Ранковим, али ћу рећи само о држању вашем у полемици. Г. Драгићевић се заиста славно држи, говори о ствари и говори мирно; а ти се љутиш праскаш... — Па баш за то је и смешан ! •— дотури Малиша. — Само ти немој биги смешан ! — Ти, бар у овом друштву, имаш на то најпречз ираво ! — Доста нека је свађе ! — рече Сретен — Боље говоримо о чему другом. На пример о гимнастичком друштву Шта би ? Ми као да свршисмо оно вече све !.'.. Збиља , хоћемо ли установљавати у опште ту дружину ? — Хоћемо, хоћемо ! ' I — Онда би требало да се споразумемо. — На добро. — Али, напред вам кажем , гу се не сме бпти блехана иећ, па часом да се загрејемо а часом да се охладимо. Ја се не радо прихваћам посла с људима таког темперамента. — Онда не би требало ни почињати — рече Перић — И сам нерадо почињем ствар са несигурним друштвом. — Оно вече рекосмо да хо^емо — рече Малиша. — А остајемо ли при речи ? упита Сретен.