Дело

ЈУНАК^АШИХ ДАНА 95 — Остајемо. -— Онда треба да се организујемо, да напишемо правила. Ја сам рад да то одиста буде једно од најбољих удружења. — У томе ти се ми мало разумемо — рече Доброслав Него, најбоље ће бити да тн сам напишеш правила. Кад будеш готов, онда ћемо прочитати, па ако би се ко чему кориснијем присетио додаћемо договорно. — Добро— Кад с иравилима будемо готови онда ћемо се организовати — рече Перић. — Врло добро. Ја колико сутра седам за носао. Бићу брзо готов !... А, Бога ми, баш је гадно што тога удружења још немамо. Овамо смо нека омладина: хоћемо да стварамо књижевност, уметност, а заборавили смо да нам треба здрав и снажан нодмладак. Г1а још и ово: ми смо омладина једнога раскомаданог народа. Наши тирани држе нас у стези пушком и мачем, а ми не радимо ништа да би им могли на супрот стати ! Ја бих ишао још даље! Образовао бих стрељачко удружење. Члаи тсга удружења може бити само онај који добро гађа. — Врло добро! — привикаше. '— Ја бих предложио да се то обоје споји ! — рече Малиша. — Можемо и то ! И онда се поче разговор у том смислу. Сретен расположен оваким пријемом стаде причати о атлетима и гимнастнчарима, о стрелцима што бију кКеца” у лету. Причање његово заинтересова све да су га недахнимице слушали. На послегку дође време и да се иде. Платише шта је ко попио и уговорише да он кроз три дана — толико сам себп беше рока оставио — донесе правила, да се ту, у друштву иретресу и допуне. Кад је изашао на поље беше ноћ. Нека магла беше притисла и омотала Београд, да се једва може назрети светлост општинских Фењера. Малиша пође с њим да га испрати. Ишли су лагано. Малиши се не може на ино а да му не захвали за онако лепо мишљење о Ранку.