Дело

— Што ми захваљујвш ? Ја њега не хвалим што ми се хвали, него га хвали његова спрема. — То је ! Ја ти захваљујем на признању. Мислиш да Иван не види његову спрему. — Иван је мало настран а после он није навикао да му се опонира. У осталом, ви сте га и размазили. Код здања се расташе, Малиша оде кући а он уђе у трпезарију и затражи вечеру. Пре него што ће лећи записа све у свој дневник. XV Како се изјутра пробудио одмах је присео за иосао. У коФеру, међу књигама, нашао је неколико статута разних дру штава гимнастичких, прикупи све што имаде, и стаде их разгледати и вадити прибелешке. Беше већ са свим ушао у иосао, кад зачу разговор пред вратима. Чу да се помиње и његово име, па се диже, откључа врата и упита: — Шта је? — Траже вас, г. докторе — рече собарица. - Ко ? — Ја, господине — рече један човек прилично уљудно одевен. — Донео сам вам Једно писмо од г-ђе Станићке — Дајте овамо. — Човек се маши унутарњег џепа на капуту и извадп писмо које мирпсаше неким пријатним мирисом. Докгор га отворп и разгледа. — Кажи г-ђи: хвала, доћи ћу. — С Богом, господине ! — С Богом! Врати се у собу и прочита писмо још једанпут. Писмо је гласило : „Г. Докторо, Ако имаднете кад, и ако Вам не ће бити досадно, то Вас молим, да ме данас у 4 сахага по подне пзволите походити.