Дело

ЈУНАК НАШ11Х ДАНА Надам се да ми не ћете одбити ову моју прву молбу. Примите уверење мога поштовања 12 новембра 186* год. у Београду, А. Стани&ка.* Писмо је било написано читким, лепим рукописом а што је најглавније и новим правописом којим се ретко служише њуди старијег кова. Прочитавши писмо, спусти га на сто па се замисли. „Што ли ме то тражи г-ђа Станићка? премишљајући — пи таше се. — Да је због слабости — није. Прво — и ту опет по гледа на писмо ово није писала болесна рука. . Да нема што да ми каже ?.. А шта би управо она мени могла казивати?Та ми смо се јуче тек познали !... Да нема и она ману старијих жена: да жени и удаје?... Хм!... Бога ми, то ће бити... Те старе жене мисле да ти.ме чине неки севап.. Врло добро! Ићи ћу, разуме се. Она ме може увести у виша друштва, а то је оно што ми је сад најпотребније !... Кад већ будем тамо, онда сам на коњу. За моју каријеру не треба ми ништа боље од женских симнатија. Жене руше и обарају, оне подижу и снаже!... Ја сам слушао о толиким великанима да су их подигле и одржале женске протекције ; па кад њиховом гласу и имену то ниЈе сметало, зар ће сметати и једнем незнатном Сретену Сроћковићу! ?...» И мисао му заплива у нове идеје. И не погледа иосао који је дотле радио, него пушећи и шетајући, премишљаше о томе шта му данас треба радити, како му се треба држати, обући, шта треба разговарати. Он хтеде бити на све спреман како би бриљирао својим духом како би их опио и занео једном речи: како би иостао оно што се у великом свету зове: клав® друштва... — Свечана је нохода — говораше полугласно — обућп ћу црно одело, цилиндер, рукавице. Отићи ћу тачно у четири нека из свега провири тачност лекарска. А кад прекорачим праг, онда ћу се пустити на иучину и пливати!... Говорићу са женскињем о женском питању. Оно је већ, с овим омладинским покретом. дошло и код нас у моду. Разуме се да ћу бити на њиховој страни и показати се као ватрен борац за еманципацију! Не ће шкодити ни да се покажем као социјалиста Двло XVI '