Дело

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ 117 и остра протестацга писмена Дебелог вра (ђ) и танкога ера I в) против Курта-Херо-ППнчке ГрамматГке Г. Вука СтефановнћаГ Али та критика као ни друге, које су после прелазиле на лнчност, није могла зауставпти Вука јер где је био разлог онако научан и темељит, није било места уклањати се с пута. Ко жели да се упозна с начином критике и полемике ондашњих књижевника, нека прелиста пет свезаЕ^а „Граматичкпх п полемичких списа“ ВуковР1х и његових противника, па ће се моћи и боље и опширније упознати са стањем сгвари него из овога нашега сумарног погледа. Ортографска су питања, а исто тако пигања и о књижевном језику све до шесетих година била омиљени предмет наше журналистике, а о ком се радо бављаху и шири читалачки кругови. Готово не беше једних јединнх новина , или њихових књижевних прилога без каквог чланка , који би се бавио о тим питањима. Нарочито ђ и ј стајаху у жижи интересовања. Ј. Стејић у једној свесци својих списа „за душевну забаву“ хумористички описује некога трговца „Мудрослава Жикина“ као „лк)бителл кнБижевства“. Он се претплаћује на књиге, само да му се име штампа мефу претплатницима, али за 20 година ништа му се није више свифало колико т>, а нпшта није тако мрзео као злокобно ј: ђ му беше основ среће, а ј срп нечастивога, којим хоће неваљали људи да униште све што нам је остало од наших старих мило и драго. Али је Стејић поред Ј. Хаџића (М. Светића) био најватренији протнвник Вукових рефорама. И док су се други поводили за „јавним мишљењем“, Стејић је жестоко напао на Вука баш у најодсуднијимчасовима, а Милош Светић тражио је да научним путем докаже потребу т и б, али је Ђуро Даничић својтг „Ратом за српски језик и правопис“ 1847. за увек суз< »по све непријатељске тврдње. 3. Развитак књижевног језика на народној основи. Још други онолико исто тежак посао очекивао је вреднога Вука на народној књижевној њиви: он је врло рано увндео да је народни говор најбоља графа за књижевни језик а исто тако да се народни језик не може знати само зато, што се неко у народу родио, већ треба и њега учити као н сваки