Дело

118 Д Е Л 0 други. Ако пропратимо Вуков рад у овој области, видекемо заиста. да је и Вук народни језик учио и проучавао , да је напредовао и у погледпма, што је већу област народних говора упознавао, као што сведочи познати случај с гласом х. Кад је Вук први пут у Беч дошао и с Копитаром се упознао, обратио је његову пажњу на се необично чистим језиком народним у оном писму Кара-Ђорђу. А Копитар је, још пре него што се упознао с Вуком, наговарао Д. Давидовнћа и д-ра Д. Фрушића , да издају новине на народноме језику и да израде српску граматику. Алн ни један од њих не знађаше овога језика, који зваху „говедарским и свињарским“, и издаваху своје новине на ондашњем-. књнжевном језику ..славеносербском.“ После тога Копитар је говорио Вуку, како је потребна граматика живога народног језика. Пошто се са^1 није смео поуздати у се, Вук се обрати за помоћ овим иријатељима, али они но хтедоше прпстати да заједнички раде; зато Вук узме за углед граматику Авр. Мразовића, која је у српским школама заменила граматику Мелетија Смотритскога и у њој је просто заменио парадигме словенске српскима и код пмена и код глагола. Већ је показано какав је био правоинс у овом делцету. Што се тиче граматике, и сувнше је грепшо, нарочито у коњугацији, јер се трудио да као и старији граматичари за све облике туђих глагола, на пр. латинских, нађе српске корелате, често у необичним перпфразама: за актив, пасив, конјунктив, партиципе и т. д. И у деклинацији има прилично погрешака и недоследности, али се ипак може рећи да је доста добро облике погодпо и правнла извео. Интереснп су чланци о српском акценту, који ни тада, као ни доцнпје сведо другога пздања Рјечника није правилно озпачавао, јер је још не разликује наша 4 акцента. Од Луке Милованова из „< >пита сличноречности“ узеојечетири пригласила: „одул>ујуће“: дуга, вбз, струк: „ преодуљујј$ће“: десет л>уди , седам језнка, шест коња, „подижуће": нбга, вбда, враиа; „преподнжуће“: благо, драго, Нема , сувишан је *, јер је погрешно оно акцентовање, атреба: људи, коња, језпка; погрешно је забележено: впз — вбз, струк — струк. На крају књиге пма чланчнћ о дпјалектима: херцеговачком, сремском п славонском. Д првом се ^ изговара ие: свиет, риеч, лиек, свисИа, риека, ниемац: или