Дело

1$У11 СТЕ'1*. КАЕАЏИК 119 као е с умекшавањем претходнога сугласника: ђед, љето, или као је (ге). Разлика је јотн што „Херцеговци изговарају брже и оштрије него Сремци, а Славонци опет растежу вшпе.“ Копитар је 1815. о овој књнзи напмсао досга опншрну рецензију: у њој хвали и соколи Вука, да не чека, као што Вук мисли, да учена друштва решавају питање о језнку и правопису, веК нек истраје са својим начелом: пнши као што говориш и т. д.; баш Срби вал>а да се угледају на Русе, код којих је народни језик у књижевности добио пристојно место; не свиди му се ш., лн, али ни ћ; тражн да уведе тако потребно ј, позива га да напшпе речник, а граматику ускоро да изда у новом издању (\У1епег аИ^еш. Хегит^ 1815.). Граматика, коју је 1818. год. издао Вук пред Рјечником, далеко одскаче од Писменпце: у њој је језиковнп материјал доста потпуно и прегледно обрађен, тако да је то бнла све до појаве „Мале српске граматике“, 1850. од Ђ. Даничића, најбоља српска граматика. Напред је речено докле је отишао у ортографским реформама. Треба још додати да је сад напнсао лепу фонологију: обухваћене су све промене сугласника према самогласницима, самогласника због сугласника узајмичне промене самих сугласника. Тако је Вук сваку реч написао како јој се изговарају гласови у разним приликама. Изводећи фонетичка начела до крајњих консеквенцпја, Вук је пстакао своје лигвистичке подобности, јер је српски језик т. р. фотографисао. Задржао је исте акценте који су у Писменици, само што сада разликује кратке акценте од две руке: бацати и бацати, јарица и јарица. Али изостављање гласа х квари потпуни ред, зато има провинцијализма, као што су: ћадија или ћа, ктија и тија или отпја; погрешнпх облика, као што су од мије (мћхт) у инструм. мијом, мијем, плур. мијови. Праматика је позвана да д! форму књижевном језпку, али је ваљало дати и садржину, изнети народно благо у речима, начин мншњења, јер се у реченичном склопу огледа начин мишљења, вели на једном месту В. Хумболт, а с њим се слаже н наш Вук. Још пре поласка други пут у Шишатовац, Копнтар је Вуку поклонио речнике нашег језнка: Белостенчев, Јамбрешићев, Стулићев, Микаљин и Делабелин, да би у манастирској тишини а с помоћу ученога архимандрита-патри-