Дело

НУК 0ТЕ-1>. КАРАЏИТ 121 •браниоце у Гримима, који у предгоиору к свом речнику немач. језика (ГЈеи1зсће$ \\гог1егћис1), I Вапћ 1854.) наводе латинску изреку: „паШгаћа иоп зип! 1игрја.“ Ко жели упознати се с нападима на Вука због речника, моћи ће се обавестити из „Граматичкнх и полемичких списа“. (Беогр. 1894.—97.) и из писама којегде штампаних, и у Јагићеву зборнику: Источники славлнскоп филологш, Г н II (Спб. изд. Царске Академије Наука). V/ ЧГ Као што нема народа. чији би језик био потпуно самотвор, да нема у појединим крајевима разлика у говору (гла•совних, морфолошких, синтактичних и лексикалних), тако исто нема ни народа, у чијем би књижевном језику зпстуаљени били сви дијалекти. А како народни књижевни језик у оватсим или онаким згодним приликама постане од једнога народног дијалекта, то се он често толико осили, да с околннм дијалектима, што су географски њему најближи, направи компромис: од њих нешто усвоји и на туђ се рачун прошири. Овај развитак књижевног језика има много сличности с процесом стварања националности: обично једно племе развије толико снаге да прихвати сву политичку моћ у своје руке. оно организује државу, а остала сродна племена служе као графа за нову социјалну творевину н губе своју индивидуалност. Врло често и народни као год и књижевнн језик дели судбину тога историског процеса. На пр. говор једне француске мање покрајине ЈзТе Је Ггапсе-а с напредовањем државне централизације и јачањем краљевске моћи пренео се у све новостечене крајеве као језик књижевни и говорнп впших и образованих кругова. Данас је Француска прекриљена мрежом од дијалеката, народних говора, који се међу собом јако одвајају и за себе узети — без посредничких говора. човек не би пх узео за један језик, — а поред тога има опћи и литерарни језик, праву културну спону и леп. Друкчпје )е било при развитку немачког п талијанског језика. „Немачки и талијаиски књижевни језик, који обухватају читаву гомилу посебних дијалеката, посталн су током великих просветних покрета н прнмером великих писаца, који су не-