Дело

122 Д Е Л О обидном снагом уздигли један дијалекат нада све остале и дали му моћ књижевног језика. У Италији Данте, Бокачо, Иетрарка, у Немачкој Лутер, онамо покрет књпжевног и просветног ирепорофаја овамо силна олуја реформације помогоше тим делима народне просвете и уједињења.“ Као што нам ова три нова класична језика књижевна иоказују прву основу у народном говору једнога краја, то нам исто могу посведочити и стари класични језици индојевропски: санскрт, грчки: атички и оихХгу-.ос^ латински: сви су ге од једног говора винули на таку внсину, да буду ор\тђа најзнаменитијих цивнлизација. Кад је наш Вук нриступио послу, он још није нн слутио: од коликога ће значаја, ,а од каквих последица бити његова жеља да „макар најмању ползу књижеств}? Сербскоме принесе.4' Оно што није могла хиљадугодишња историја, која је једнокрвну браћу све вшпе туфила, као да ће Вуков рад моћи учинити: од заједнице или бар слоге у националном и — полнтичком ногледу. Овим циљамо на српскохрватске односе. Али ире него што се упустимо у ове сенгименталне п патрнотске жеље и чежње, које грозна јаса као страшан сан ремети — да пропратимо нсториски развптак књижевног језика српскога. О своме раду сам Вук вели: „Ја сам се трудио и једнако се трудим да бих језик, и то колико је могуће свега народа језик, показао какав је, и да бих правила његова скупио н у ред намјестиоЈ* А који је то језик, најбоље нека нам он каже: „Наш је народни језик и с/>ис*и језик све једно, јер српскијех језика нема више до само један, којијем говори народ српски; и иггогод у језику нашем није народно, оно није ни сриско нити и шта врпједи, него нам је још на штету. Ла само за то пишем нпродни језик, да се разлпкује од језика нашијех списатеља, који је уираво арост и никикав нрема срискоме језику. “ Али да се узме народни језик за књижевни, не само што је требало да се зна његова граматика — његова правилност п симетричност, његов речник — обртни капитал, већ је погребно изабрати п дијалекат — музичку н еуфониску одећу н>егову. Споменули смо Вукову разредбу српских дијалеката