Дело

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЂ 123 У Писменици (1813.); у Рјечнику 1 (од 1818. према томе,. како се где 'ћ говори, има: 1) Херцеговачки, у којем се а) 3 неотегн}^то говори је: бјелило, цвј1*товп, б) м с д, т, л, н оно ј из је = в стапа се у непчане: ђед, виђетн, ћерати, врћетн,. л>ето, жељети, њемити, позелењети; в) где се глас отеже: биј&ло, ријеч, диј&те (дијете гос.), али ђетета, рпједак, али рјеђи; г) пред ј: сијати, гријати. 2. Сремачки, у којем се е = ћ свуда говори осим инфинитнва: летити, вртити, желити. 3) Ресавски, у којем се и у инфинитиву говори е. Овде је нзоставио икавце, а екавце поделио на двоје. од ијекавскога само зна за јужни говор, херцеговачки; југозападни је много доцније стао узимати — истом од 1839. Ортографски је погрешно пнсао: донијо, цијо, би;)о према жен. роду донијела, цијелл, биЈел"? и ср. р. донијело, цијело, бијело; исто је тако погрешно умјео, смјео место умио, смио. Рекосмо да је истом доцније(1839.) попунно своју разредбу дијалеката. У „Одговору на ситнице језикословне г. Ј. Хацића — М. Светићаи (Беч 1839.) Вукг говоре штокавскога наречја дели на источни (екавски , зааадни (икавски), и јужни (ијекавски). Тада је стао Вук разликовати како Херцеговци и Црногорци говоре: ђед, виђети, &еме, вр&ети, а Далматинцп, Бошњаци, Срби у Хрватској: дјед, тјемет вртјети Истом доцнпје (у Рјечнику од 1852г), Вук је уочио да се у југозападном говорн сврбјети. трајети, живјети, грмљети : дал>е се онамо говорн сврбио, траио , живио , грмио место јужнога: сврбљео , триљео , живљео , грмљео а н желиа, зеленио место жељео , зелсњ^о , и ако се у ннф. говори еамо жељетц, зелењети. Као што се пз Вукових списа видн , он је изабрао за основ своме књижевном језику јужни дијалекат, који је знао у херцеговачком изговору, и тек је доцннје. сазнавши за југозападни, овим почео писати, држећи се свога другога приципа: пиши како народ говори, држећи се онога говора, за који мислиш да је најлепши. У почетку је Вук говорио да су м}?- сви дијалекти једнаки, алн 1845. пзречеове карактерне речи. „Сад списатељ наш мора да се трудп распознати чпсти народни језик од онога што се говорп покварено: који тако узради, онај ће п по жељп мојој ппсатп народнпјем језиком п по жељи пашијех је.зикоправптеља п