Дело

осталих диЈалеката галнЈанског и немачког књпжевног Језика (тошканског и саксонског) н других талијанских и немачких говора. У избору дијалекта ни данас још нпје слога постигнута, те у књижевности имамо два. Осим разлике у изговору к нема никаквих разлика у књнжевном језику на истоку од „западнога“ јер је за основу узет Вуков и Даничићев граматички и лексикографски рад. Истина данас се с научнога гледишта не ће рећи „да се у свему народу нашему нигдје ие говори Српскп тако ружно и иокварено као у Сријему у Бачкој и БанатуС као што рече Вук, мислећи да је извор диалектичким разликама само у књижевника: али се зна да и међу народним говорима има богатих и спромашних у разним правцпма. Он није ни познавао источне крајеве српске, нпти Ј*е по њима путовао. Знао је од неких да п у Маћедо нији у Дибри има српских села, али није знао „докле има Срба у Арнаутској и у МаћедонијиС Вуку је остао непознат врло вслнкп крај српске језиковнеобластшцело Поморавље, Тимочка Крајина Косово и Маћедонија. Али за то он не заслужује ннкакву осуду, што није, као што неки мисле, на истоку тражио ослонац књпжевном језику. јер је природнији и бољи баш онај, који је нашао у западноме. Колико је то било тешко онда кадје Вук отпочео рад још је данас теже разабрати се у сплету разно* ликих језиковних одношаја у големој области, с многим дијалектима, прелазима од једне области к другој, јер српски има осим главна три још много споредних, а још и прелазних говора измефу сродне браће словешже: Бугара на истоку п С Ао впнаца на западу. Лепо је Ст. Новаковић још један нов фактор нашао, који је за сада онемогућио дијалектичко једпнство у српском књижевном језику. „Нова српска држава подигла се баш у пределима старе Мачве, ТПумадије ц Поморавља баш онде, где се најлепше п најчистије говори српскп источни говор. Тим говором се говори и но Срему, Ванату и ВачкоЈ као иначе по Угарској где се налазила на остави традиција из Пећи и Старе Србије, где је било највнше просвете и где је било прво средиште новоме пробуђењу књнжевнога језика. Тим је говором писао и Доситије Обрадовић, родом из Баната, којн је на народном језику штампао прве књиге су-. временог интереса и који је с убеђењем п енергнјом потражио