Дело

126 Д Е Л 0 књнжевна права народноме језику. У ослобођеној Србијн тај је говор сместа постао државни пословни језпк. — — Апсо лутиа већина српских књижевника песници приповедачи научници историци, којн су до сад писалп, са врло мали.м пзузецпма, радили су н раде на том говору- За лексичко образовање народиог књижевног језнка , за стил. за акценат тај је говор неоспорно имао одсуднога утицаја , п то се може опазити и у писаца који јужним говором пншу. јер је јасно да се лексичкн састав и стил садашњега народнога књнжевног језика нпје образовао у области јужног него у областп псточног говора” (Глас X. () иеговању срп. језика, 18‘38.). Али док јс- нсточнн говор у Београду, Карловцпма и Новоме Саду дао гласовно обличје народном књижевном језику. јужни је говор — или боње рећи југозападни — не само дг обичају на Цетпњу, у Мостару и Дубровнику, него у Спљету Задру п Загребу. 1Биме се служе сада и православни н католицн н мухамедовци, и Срби н Хрвати, и штокавци п чакавцп н кајкавцп — дакле добра половниа српске језиковне областн. Не ће бити на одмет додирнути се нешто више развитка књижевног језнка на западу српском и хрватском; то је тим потребније, што се Вукова жел>а испунила: заједница књижевног језика у Срба све три вере већ је постнгнута, њој су и Хрвати прпступили. Зета, Хум (Херцеговина) н Босна од вајкада су са српским земљама на истоку чиниле етнографску п културну целппу. Покушаји са запада, да ове земље пстргну из сфере интереса православнога истока, нису пмалн успеха п ако су у нсторији њиховој наступали п врло тешки тренуци. Босна п Херцеговина, као год н Зета , осташе до данашњега дана корените земље српског народа: ни богомнлство, ни католичанство, па нн мухамедовство нису били у стању да пм одузму национално обележје српско. И кад се у њи.ма у новнје времс пише, као што је Вук желео то је логичиа иоследпца. јер се у њима говорн јужннм наречјем, а онн су права домовнна његова. — Јужни се говор јавља у књижевној н ппсменој упогребп много доцннје, него источни н западнн. Професор Решетар огледао је у својим студијама, да му одредп поступни развитак према српским листинама XIII, XIV и XV века, п