Дело

Д Е .1 0 132 само кад би му затребале; а може бити да их и говоре^ (стр. V — УШ Нов. Завјета, 1847., в. Полем. и грам. списи, III, 2, 266. — 7.). И ово је вредно спомена, кадјереч о стилистичкој обради нашега књижевног језика: „Кад у језику на којн се што преводи имају ријечи само налик на оне које се преводе, ја мислим, вели Вук, да је за невољу бол>е њих узети него нове пзмишљавати*1. (Из нештампанога пређе „Одговора на прим!тве Н. Грујика“, Пол. и грам списи Ш, 2, стр. 339.). Ђ. Даничић је свошм „Ратом за српски језик и правопис“. Будим 1847. не само достојно завршио препирку о језику и правопису, него и достојанствено одговорио на „Утукв III, езнкословнни. 0 езнку и правопису србском в одт> М. Светића.‘; Нови Сад 1846.“ 0 чем се бави Даничићева расправа, Вук је то раније лепо доказао, али је начин Даничићева аргументовања скроз научан и лингвистички, у духу филолошке науке онога доба, па се није смело не послушати глас јевропске науке. Вук није био ни у филологији дилетант; својом је природном бистрином и темељним познавањем народнога језика књижевнога умео открити многу лингвистичку тајну, али је тек Даничић унео историску и компаративну методу у решавање књижевних-лингвистичких и ортографских питања. Да докаже потребу ђ и б у српској отографнји, Светић изнесе, наравно погрешну, мисао: да се само њима н. пр. може разликовати именица зелен од нридева з&лен , јер је ирво ст. слов. зеленБ а друго зелент. Али Даничић наведе множину речи у ст. слов. с ђ и в, па су ипак дуге: ловт>, кртвБ, лћвг., ц1.вб, ледт, падб, па множину речи с кратким акцентом а писаних некада с б или с дугим акцентом — а на крају су имале )>: слабт, хл46б зобв, чрБвв (црв), па многобројие примере једносложних п вишесложних речи и с кратким и с дугим акцентом, а пре су имале б. Иошто је иојавама пз срп. језика оборио Светићево тврфење, Даничић је иорефењем словен. језика са ст. словенским доказао, шта су некада јерови в})едели и како су после били замењени — и човек се само може дивити учености младића, коме тек беше 22-а година. Исто тако је зналачки доказао неправнлност Светићевих погледа, у којима су појмови о језику н писању побркани, његово