Дело

НУК СТЕФ. КАРАЏИЋ, 133 погрешно мишљење о нашем правопису . и правилно је обрадио питање о чистоти књижевног језика. Пошто је ово Даничићево делце реткост, читалац се може с основима његовим упознати у чланку проф. Арм. Павића о Ћ. Дангсчи&у у Кас1и Југослав. Академије, ИХХУП, стр. 169.—175., а иначе целокунан је Даничићев научни рад само настављање Вукова рада. Али Вуков рад на утврфивању књижевног народног језика и фонетичкога правоииса, после граматике и речника, није био просто полемисање Он је покушао да практички и теориски (научним обрафивањем срнскога језика) настави свој реформаторски рад. Као плод прве врсте пословања треба узети „Оглед српскога буквара“ у „Даници“ за 1827. (в. Полем. и грам. списе, П, 280.). У предговору вели да треба оставити дотадашњи начин учења читати, јер остају многи „сврзпслово", и ако су по две три године учили читати. „Сваки прави и наметни родољубац мора жељети, да се и у нас буквари начине и школе уреде према данашњем вијеку.“ „Да не узимамо за углед народе други закона и племена, но ево Руса , који су с нама једнога закона и племена. Они су прије сто го дина, како су њиов језик и писмо одвојили од црквеногајезика и писма, познали да су имена наших слова тешка и претешка за учење читати; зато су још онда по њиовим школама мјесто аз, буки, вједи, глагољ и т. д. почели учити: а, бе, ве, ге и т. д.“. Овако је сто пута лакше научити читати, али и то нису права имена слова, зато учитељ не треба ни имена словима да казује, него гласове (изговор). „Ја сам то огледао, вели Вук, још прије неколико година у Бесарабији и у Србији, и сад овфе у Бечу. Кад сам овако почео учити, подсмијевали су ми се млоги, који су по старом обичају научили читати; но колика је моја радост била, кад сам прошавше године у Али (На11е) у ондашњој славној и на далеко чувеној сиротињској куКи виђео, да иљаде феце тако уче читати.“ У првој су половини овога буквара — српској — слова и њихови