Дело

184 Д Е Л 0 спојеви, за тим примери за читање, највише пословице; у другој — словенској — имају словенска писмена, имена, титле изговор и примери (символ вере и оченаш). На крају јо таблица цифара и таблица множења. Ово је први сраски буквар, јер се пре служило рускима, које донеше руски учптел>и, затим домаћима, али с руско словенским изговором Вук спомиње Орфелинов буквар и Соларићев, у коме је већ исказивана потреба дотеривања буквице за срп. језик. Из ове је практичне области Вукова рада и превод Новога Завета, којим је хтео Вук не само „да га људи читају као књигу, да би из ње закон Хришћански боље познали п што научили/‘ него „и да би с помоћу њега Славенски пријевод у цркви боље разумјели.“ И Вук и Даничнћ одабраше религиозно поље, да своје идеале о народном књижевном језику учине приступнима народу, оним масама, из којих је као из морске нучине изнесен овај бисер-језик. Вук је још у почетку свога рада почео преводити Свето Писмо на српски по поруци библискога друштва у Петрограду. Али рукописа нестане: бно је дат на оцену Атанаснју Стојковићу, познатом присталици „славосрбизма,“ којп га склони. Ну кад је Стојковић аоаравио Вуков превод и наштампао Нови Завет у том сраском преводу у Петрограду (у скоро је био тај превод забрањен, после у Лајпцигу два пут издаван), — Вук не буде лењ, већ те исте године штампа своје „Огледе Светога Писма“ (Лајпциг 1824.). Цео превод Нов. Завета издао је Вук истом 1847. г. Нарочито му је прп превофењу помагао Копитар, као што сам Вук о том вели (види из посмртнине чланак „Одговор на Примћтве Никанора Грујнћа,“ Полем. и грам. списи, 111, 2, стр. 338.). Вуков је превод и правопис, којнм је он штампан, изазвао читаву буру. Свештенство је на])очито у употреби ј впдело иовреду светиње. Влада забрани 1850. употребу вуковице и увожење превода Новога Завјета у Србију. Али ни штампа није дуго ћутала. Кад Миклошић, као што се домишља Ар. .Павић, у ћиш, ВеПаце /ш’ А^татег за 1846. Ј\с 98. похвали Вуков превод, онда Василије Лазић, секретар београдскога митрополита, наштампа свој „утук,“ који изиде у више српских периодичких нздања, шта више и у загребачкој „Даници.“ Спор се кре-