Дело

ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ 135 тао око књижевнога језика, какав треба да буде. Вуку притече у помоћ млади Даничић својим писмом „Василију -ЛазићуД јер непријатељи не оставише на миру ни Вукову личност, но јавно стадоше говорити п у штампи тврдити да Вук не само јотом него и светим писмом хоке да пошокчи Србе. „Превара се иочиње с малима стварима, најпре с писменима,“ вели Лазић, и пита српски народ: „суди, је ли ти Вук мирољубива овца словеснога стада или прави вук вере твоје?“ и позва православну општину у Трсту, да не даје новчану помоћ Вуку (сто фор. годишње). — Ово је нагнало Даничића, те одмах штампа ново писмо: „В. Лазићу II и још којештаД Беч 1848., у коме с младалачким одушевљењем брани Вука, и вели: „од како је Срба на свијету нико до данас српској народности п вјери није толико добра учинио колико Вук Стефановић Караџић. Свједочанства су ми за то сва књижевна дјела његоваћ Напомени Лазнћевој да ни Немци, ни Французи, ни Руси немају за сваки глас једно слово, не оста Даничић дужан: „то значи зло злијем бранити. Нека иде В. Лазић ка Гриму и нека га пита не би ли вољео да његови Нијемци имају једно слово мјесто зсћ и Гзсћ. Ако ли В. Лазић мисли да је боље овако кркити и натезати, нека избаци и ч, па нека пише тсх као што Нијемци раде. Чега се други аротасиљају, оно је В. Лазићу и мило и драго, а што ми добро имамо, оно му није по ћуди.“ Да је било у Немаца, Француза и Руса људп, као што је Вук, онда кад је отпочела књижевност, свакако би и њихов правопис био удешен према језику, али таког човека онда нису имали, и кад је књижевност већ доста одмакла, доцкан је било за корените промене. — Алн ни Вук није ћутао: кад Подунавка не пропусти, а да похвалу „Северне пчеле“ о Вукову преводу Н. 3. не осуди у чланку од непозната писца, потписана с два крста, — Вук одговори броширом : Госаодину са два крста, бранећи тачност свога превода, при чем се позива на руске преводе, који ће, заиста, бити дела православних људи. — Најпосле ступише на бојно поље људи тежега ауторитета: Јован Стејић наштампа у Гласнику друштва сриске словесности, књ. II „бзнкословне примћдбе на предговор“ Караџића к Новоме Завјету; даље 1852*. год. угледаше света „Примћтве Никанора Рруича арх1ман-