Дело

136 Д Е Л 0 дрнта кувеждннскаго на превод Новога Зав кта кон е господинђ Вјкђ С. КараџићЂ писао и у Бечу печатао.“ 1847- Стејић приговара језику Вукову, јер, као што се из предговора види, Вук је морао прибећи помоћи са стране, пошто му народни језик није могао послужити да све у Нов. Завету на њем искаже, — а тпме је, вели, признао, да имају права они који траже да се књпжевни језик изведе на црквено-словенској основк. Исто тако мисли да би боље поднело за књижевни језик сремско наречје него херцеговачко, а наравно ни њему се не свидн фонетички правопис. — Ннканор Грујић прегледао је сав превод текста Нов. Завета, сваки је стих пажљиво поредио с грчким и латинским текстом. Разуме се да превод — по његову мишљењу — кипти погрешкама: узима речи које немају места у преводу, даје речима ново значење. уводи излишне нове речи, нетачно преводи, и т. д. Вук је био на* пнсао одговор, али је остао ненаштампан и тек је сада ушао у потпуно издање његових списа (Полемички и граматички списи, III, ЗЗб.—364.). — Споменута је похвала Вукова превода Нов. Завета у „Сев. пчели*‘; још да додамо да је и иначе добар пријатељ и биограф Вуков И. И. Срезневскиј пЈшказао овај посао у Ж. М. Н. П. за 1848. г., томђ БУП, отд4л. VI, 139.- 137. Он није послом задовољан, није требало — мисли — да уноси турске речи, могао је оставити старословенске, руске н грчке, није му се свидело што пЈ)еводп св!тлостђ речју видјело- најпосле и о ортографији и азбуцп изрекао је неповољан суд (в. Кулаковскога ор. с1ћ, 136.). И у Русији нашло се људи, који су сумњичилн Вука да је у аустриској служби, да у науку уводи католичке тежње, да је азбука — оруђе католичке иропаганде, а о преводу Нов. Завјета говојшло се да је издан о трошку римске пропаганде, јер се на једном месту апостолу Петру пЈшписује врховна власт. Тај, који је изнео ове оптужбе, беше главом Александар ХиљфеЈ)динг, писац „Писама о историји Срба п Бугара,** познати скуиљач [)уских наЈзодних песама: у Русскоп Бес4д1) ва 1838., а у исто доба у књизи штампаној у Паризу: Бса 81ауез оссн1еп1аих 1в. и Соб})ан1е сочинен1и А. ГилвфеЈ) динга, томђ II: РазвиНе наЈ)одности у западннхг СлавннЂ о ћопитару п Вуку стј). 79.—81.). Оно место у преводу тнче се