Дело

ВУК СТЕФ. КА1’АЏ1П1 137 речи „старјешина, коме у латинскоме одговара сошепгог, у грчкоме о аоџпрефтеро^ рускослов. старецт>. — И Пл. Кулаковски, који је нарочито обратио пажњу на изјаве и суд Вукових противника, у својој књизи о Вуку КчраџиКу (Москва 1882.), пристајући уз њих, вели: „Он није пазио на меру, која је потребна у преводу Светога Писма, да би се сачувала узвишеност израза Нов. Завета.“ У ск°ј°ј тежњи да га и прости људи разумеју, Вук је у овом преводу дао „слишкомв обБ1деннБ1и характерт такои свлшеннои книг!., какк Новбти Зав^тђ44 (види стр. 158. —159. ор. сћ.). Сада, после педесет годнна, мислимо да сваки може оценити и ову страну Вукова рада. Сам Вук вели: „не могу рећи да се погрјешка која ннје гдје поткрала." Али да од оних потварања ни трунн нема истине, — то је данас јасно као бео дан. Вуков је рад наставио Т>. Даничић. „Нодине 1864 — 1868 преведе Т>. Даничић Светога Писма „Стари Завјет“, те тако Срби добише целокупно „Свето Писмо“ у класичном преводу два најбоља знаоца језика народнога, Вука Ст. Караџића и Т>. Даничића.“ „Прешавши у својину енглескога библијскога друштва књига ова разлази се, вели Ст. Новаковић, у хпљадама ексемплара. и ћирилицом и латиницом, по свему народу нашем те није далеко време, кад ће ње у народу нашем бити највпше и на све стране, те ће у себи и у примеру своме светлети народу књпжевничким, пречишћеним обликом језика народнога и поетати извором крепости књижевнога језика српског. И за чудо, она иста књижевна партија на коју су њени противницн викали да је у служби римске иропаганде, и да је опасна православљу народа српскога, учинила је више него ико други у књижевности за подизање те вере п њезннога „Светога Писма“. Карактеристичан је избор овај Вука и Даннчића, кад помислимо, V чем су они изабрали да иокажу свој идејал књижевнога језика српског! Религија је хришћанска најстарија, у срце народно најчвршће усађена културна тековина. Она једина, од свију хсултурнпх чинилаца, улази данас у сваку српску кућу: без ње једине није ни најзабаченије село српско; њени су радници (поповн, а донекле н учитељи) најбоље распрострти по свему народу! И наши књнжевници постараше се да свој идејал покажу управо литера-