Дело

Д Е Л 0 138 туром религнје. Колика је ту дубока веза са првим задатком културне свести у Срба и са идејама, које су њнхов досадашњи живот у маси највећма пробиле!!“ {Ђуро ДаничиК илп филологија и књижевни језик српскп 1847 и 1877, на по се штампано пз гСрп. Зоре,“ [1878., св. 1—3], стр. 18.). Из досадашњега се прегледа књижевног рада Вукова може лако извести, да је Вук био одличан практичар, да се нерадо упуштао у теориско расправљање. И у оним пословима, у којима се види више систематичности, ипак је он веран своме практичарском правцу. Као такве неполемичкке послове можемо навести 1) чланак у „Даниции за 1826. год. штампан на стр. 41.—69., под натписом: „Главне разлике између данашњега славечскога и сраског језикаи\ 2. Примјери сраскославенскога језика. 1857. Беч; 3) „Главна свршивања суштествителни и арилагателни имена у Сраском језикуи у „Даници” за 1828. год. (стр. 1.—135.). Овамо би се могли уврстити и етнографско-лингвистпчкп чланци: као онај у „Ковчежићу“ I (1849.) под натписом „Срби сви и свудаи, „Срби и Хрвати^ у Вндовдану за год. 1861.; даље „Писмо .Т■ Ст. ПоаовиКу о сраској аросодијии у 81ау. ВЉћоШек, 11 (1858.) и онај чланак као предговор књизи Луке Милованова „Оаит настављења к Сраској Сличноречности и Слогомјерју или Просодијии у Вечу 1833. Најпосле не треба заборавити још један чпсто научан посао, а то је Вуков „Додатак к санктаетербургским сравнитељним рјечницима свију језика и нарјечија с особитим огледима бугпрскога језика. У Бечу 1822.“ Имаће још који посао нз ове области, алн се ми у овоме површном прегледу Вукова рада морамо ограничнти на оно што је најзнатније. За нас су нарочито значајна она два рада о словенскоме језику. 5 почетку нашега века у словенској филологији још се нпје знало тачно, чији је бпо језпк словенскнх црквених књпга, стари словенскн, којн је у црквп био обреднпј језнк код православних Словена и у чакавских глагољаша. У науцн осим домишљањаништа се иоуздано није знало. У Русији је, истина, било иознато доста старих рукописа, алн јужнословенске