Дело

ВУК СТЕФ, КАРЛЏИЋ 139 библиотеке још нису нигде ни биле основане, а словенскп манастири на Балканском полуострву, још нису били предмет пажње руских и јевронских научннка. И кад је Јосиф Добровски, отац словенске филологије, спремао за штампу своје знамените 1пз111и1ло11е8 Ип^иае з1ау1сае сИаксИ уе!еп8 (у Бечу 1822.), он је, поглавито упознат са словенским језиком из руских и доцнијих јужнословенских рукописа, у тој првој научној граматнци словенској обрадио њихову граматику: гласове, облике, етимологију и синтаксу. Није ни слутио да се иза ових словенских споменика находе прототипи њихови, много старији, у којима и имамо прави старински језик , као што је погрешно мислио и о пореклу глаголице, која је тобож дело св. Јеронима, како веле хрватски глаголаши, а као што он мисли, постала у XIII в.. кад су рпмске папе хтеле да издвоје далматинске католике од иравославне нм браће на истоку (1п81ћићопе8, ргае1аћо стр. V—VI н т. д.). За њега је била права загонетка оно што Раф. Леваковић прича, да је од Томка Мрнавића, босанског владике, добно на упогребу глаголски псалтир , који је рапски поп Ннкола препнсао нз псалтира, писана по налогу Тодора, солинскога архијепископа — а то још ни данас није тачно изведено што се тиче пмена тога архијепископа Тодора, и ако је старина глаголице доказана. Истом кад је А. Востоков својим „Разсужден1емв о древнеславлнскомЂ лзнк! (1820.), епохалним делом у историјн словенске филологије којим је положио чврсту основицу за одредбу узајамних односа словенских језика — доказао да су најстарнји словенски рукописи место срп. и рус. у имали * (Оп,) место срп. е руск. а (а) имали а (еп)5 11 ЕаД је К°питаР објавио ОНа^оШа 01о2Гапи8, Миклошић Супрасал. рукопис, и т. д-, одре^ен би одношај словенских реценсија према старом словенском језику, на који св. апостоли словенскн преведоше службу божју, јеванфеље, апостол и исалтир. — Изненадиће се наши читаоци, кад им кажемо да је наш Вук, и ако није бно фнлолог од заната, наишао на прави пут, који би га довео до правилног решења овог важнога питања у словенској филологији. Д „Писму Димитрију Фрушићу, доктору медицине", штампану као додатак 68. бр. „Новина Србски“ 1821., наш се филолог нарочито дотаче питања о старословенскоме језику С радошћу