Дело

142 Д Е Л 0 У неколиким чланчићима о Србима и Хрватима штампаним V разним приликама, а сада прибраним у „Грамат. и полем. списима“, III књ., Вук је обележио своје гледиште о одношају српских и хрватскнх говора, у њима је истакао толику блискост и сродност, да се не може говорити о каквим засебнпм језицима, а међу тим мањп број оних што се зову Хрвати као неизоставни логички постулат тражи да они сами буду рагз, јер овде не може бити случај да се узме рагб рго 1о1о. Барјетакав био историски процес, да је српско име пренесено п даље пзван области, које је познати византискп цар-историк Константпн Норфпрогенит обележио у својим делима као српске земље. Срби су сеобама потиснули Хрвате, а у новије време дали нм и књижевни језик, — ваља да не ће „историско право“ моћи прескочитн садашње односе, које је Вук нмао на уму, кад је о њима писао. Вуку је још онда пала у очи тежња многих Хрвата да садашњост не узимају на ум, а сада и чакаваца — правих Хрвата и кајкаваца , како он узима, Словенаца — има сразмерно врло мало према штокавцима Србима. Али ни он, нити данашњи српскн нараштајн не мисле даје умесно ово питање претресати с оннм расположењем какво се обпчно осећа у новијим хрват. списима. Вук је остављао на вољу, да се они католици, који то хоће , зову Хрвати, а уверен је да се православни члановп нашег народа не ће одрицати свога српскога имена. Да је среће н даиас да не буде друкчнје, па би се тек могло мислити о лепшој будућностп јужнпх Словена. Својпм чланцнма и издањем Миловапова „Опнта настављења о сриској слпчноречности и т. д.“ Вук је у нашој књижевности истакао питање о кроју народнпх стихова, њпховим метрима н стопама. Да се овде стане на правилно гледиште, потребно је било прпкупптп и народне мелоднје, као што је доцнпје радио Ф. Кухач и Л. Куба. Неколпко научника огледало је да настави рад Вуков: од домаћнх II. Будмани и »I. Зима, М. Шрепел, од пностраних: Д-р В. Волнер. ('накако и уметна ће поезија имати користи, јер се не ће уноснти туђ