Дело

ВУК СТЕФ. КАРАЏЦЂ 143 крој стихова, као што чињаху представници псевдокласичне школе. Својим споменутим „Додатком к санктпетербургским сравнителним рјечницима“, Беч 1822., Вук је стекао великих заслуга за словенску науку, не што би у њему дао необично богат материјал за проучавање, или што бп научном обрадом предмета заслужио те заслуге, већ просто штоје отворио пов научни рудник за изучавање. У Катарининим „Упоредним речницимаД које су прво Палас па затим наш Теодор Јанковић де Миријево издали на свет, Вук је нашао да уредницп нису знали језиковних односа словенских, често је један дијалекат под два имена споменут: српски п илпрскн, а некисујужнословенскн дијалекти пзостали: словеначки (крањски), хрватскн и бугарски. Вук се прими труда да унесе и примере бугарскога језика, дотле непознатога ут науци, и да исправи погрешке, што су се поткрале о нашем језику. Он је нашао у Вечу некога трговца из Разлога, од кога је могао чути чист изговор бугарски и од кога је још скупио 27 народ. песама, као пример народнога језика бугарскога. То су све женске песме, •има их п од по два стиха. Тиме је показао да су наша браћа на истоку, који ће с временом постати и такмаци нам, у погледу народности и народнога изучавања, вредна пажње словенске науке. Још је Вук у поговору покушао да према грађи из додатака обележи положај бугарскога према словенскпм језицима — наречјима: од његова бистра ока нису умакле оне битне и основне црте бугарскога: постпозитивнн члан — т, — та, — то, — о: крчмарицата, утрето, хлебо; 2. губитак флексије нмена — деклинације. Што је још вредно спомена: Вук је покушао да фонетички разглоба бугарски и да — према начелу да за сваки глас буде и једно слово — скроји и за бугарски фонетички правопис. За пуних 70 година поранио је Вук пре бугарских реформатора из наших дана којн су „много х.телп много започели“ и оставили започет посао. Пстина Вук није причао о асоцијацијама, психичким и фонетичким факторима, о аналогпји и другим теорпским питањима, као нови реформатори у Бглгар. Пр^гледу . (године 1894. I.) али је био потпуно свестан да се бугарски оном традпционалном ортографијом не може тачно написати, п да