Дело

144 Д Е Л 0 је потребно прекинути оно кубурење. Недостатак је његова покушаја, што Вук није знао више но само један бугарски дијалекат, и то онај који је српском најближи, у коме се чује ђ (меко г') и ћ (меко к ), у коме је "ћ изговором близу е и т. д. Међутим бугарски су књижевници узели за основ онај дијалекат, који се у том од српскога баш тим одваја (жд, шт, ћ — еа, и т д.), пошто им је тежња да се не примакну српском, јер из примицања може настати и стапање. И учени Бугари признају Вукове заслуге, као што се може видети из Сборника за народни умотворенин, наука и книжнина, књ. I (др. Ив. Д. Шишманов). — СВРШИКЕ СЕ — /