Дело

ЈАВНА РЕЧ У ТУРСНОЈ од пок. Галиб-ефендије Ко год чита дистове, који издазе у Турској, сваки , кад видп горег чему посвеТу.јем ово писмо, зачуднКе се и запитати : о којој је јавној речи реч — о дистовнма иди о тедаднма?! Ја ипак обећавам да ће овај предмег бити занимљив. Тнм више, што се о томе тек од скора ночедо сазнавати и у ствари увиђати: шга је то јавна реч у Турској. То пгго се впдн, позорнпца је; хоћу да уведем чи таоце „Дела* мадчице п иза кулиса. ./1ане , а и у посдедње време имао сам придике да завнрнм у те „пределе14 и да пх проучим — како и кодико, то ће чнтаоци оценити. До времена ирвпх реФорама за време султан-Меџида, реФорама, које су се издегде из главе незаборављеног п ведиког турског државннка Мидхат паше о јавној речи у Турској нпје смеда ' бити ни реч — хоћу рећи, да нико наипсмено, на опим табацима хартије, што су велики као врата н растурају се на све сгране, није смео нзносити своје дичне иогдеде на стварп и на људе, што су нод овом капом небесном, но је бпло само таЈне речи. Јединн којн су нмадп нрава да изреку јавну реч, то су биди хоџе, који су по мошејама: једнп осуђивалн, рецимо, некн правац, кога се држн државна управа, а други га бранили ; и пмади су тедади који су сакуиљеноме свету саопштавали наредбе вдасти, пди јавне иродаје. Већ као у Турској ; а кад се овако рече , подразумева се : као у средњем веку. Мидхаг паша, поред других тачака реФорама — а нарочнто иоред пардамента, у коме је преседнпк могао ппак рећп једном носланику хришћанину; Сен, ђаур, сус (тп, ђаурине, ћути)! кад је овај почео мадо одважније да говори у корист хришћана — дао је дозволу и јавној речи која је још онда имада ведики значај, ади ју је спутао. бно у такве ценсурне нити, да се она врло бедно развијада. Истина, да је ценсура бнда овдашнија, него шго је данас; ади су журпадисте бпди нико п нпшта: све самн турски чнновници, којп су писади што им се надагадо, а који су — ад’ то само по некп — уступадп ступце п способнијима 0.1, Дело XVI 10