Дело

146 Д Е Л 0 себе, достављајући их истом врховима, те су ови — кад је устав умрЈо, а парламентарност н оно мало слободне штампс отегли папке — морали хватати маглу главом без обзнра из овс ннтересантне земље. Цео поступак у ногледу државног удара, који је извео султап Абдул-Хампд II., пошто је свргао свога брата, за кога се велн , да је бно љубитељ цивнлизације и да је нскрено желео да уведе истпнске реФорме. а не само нисане на хартпји — цео рад велим. од доласка његова па нресто, на до данас, сведочн, да јс он врло лукав човек. Ваља ми ово и да објасним. Кад је Абд-ул-Хамнд оборио брата н сео на османски престо , онда у Турској нико није знао нн где му је глава. У Босип и Херцеговинн била је буна; Србија и Црна Гора ратовале су прогиву Турске; с дана на дан очекивала се буна у Тссалпјн н Маћсдонијн , коју јс имала да распали Грчка, за коју су Турци зналп да је у тајном споразуму са Србијом и са Црном Гором (у то су 'Гурцц тврдо веровалп и сад, кадјето г. Јов. Гистнћ објавно у својој најновијој автобнограФијн, онп машу главом: Дакле, истина јс било!); бугарске главешпне предалн су Турцима оружје, муницију и новац, које су пм, рекли су онп , послали из Србпјс у цељн буне иротиву Турске, те су и на ту страну, даби се обезбедили. моралн поставити башибозлуке, Черкезе, да одржавају сгановннштво у страху; на Криту грубо, на Кипру труло, на Самосу лудо —зитша зиттагит свуд наопако. Толика ватра на све сгране . толика трешња по целој земљи п усред свега тога, нрнјатељн његови корнстили су се да свргну Мурата и да посаде њега. 'Гежак удар за љубитеље реФорама, алн још тежц ноложај општп. Ту није могло битн код умних Турака речн о личности. јер је у питању бнла држава, која је могла ностати плен моћнијега. Но још у тежем положају био је султан, који је с једне стране хтео да угови својим пријатељима, а с друге стране бојао се од ирнјатеља отаџбине. Први, који су га насилно посаднли на престо његових предака, баш су га за то носадили, што су сматрали да Турска још ннје за реФорме. Поред нромене на прсстолу очскивао се од иротивника, а желео се од присташа н државни удар; али Абд-ул-Хамнд сматрао је за потребно, да га не изврши одлучно* но је, шта више, иостарао ссдаобјасни својим нристалицама да је то и нелогнчпо н онасно. Јаваш-јаваш он их је, своје присталице, уверио, да нотпуно појима свој ноложај п да ће он кроз најкраће време посгићи да затре п све трагове тежња зареФорме, а нс само да ће постићи да обори постојеће — да ће, дакле, известн државни удар бсз ларме. II збиља, не зна се како се провукла њсгова наредба, ко.јом се укида констптуцнја и остале новипе, које .је увео Мидхат паша. То је нзвршено пнпаво, пажљиво, на начпн — на ђаволски начпи! То јс тактика његова, Абд-ул-Хамида. ()н је тако оборпо те рсФорме; он јс својим лукавством -одстрниио и сваки јачи утица.ј ноједннпх држава на њсга и на Порту; он је таквом тактиком постигао да чак смањн н онај ауторнтет. који су у