Дело

ЈАВИА РЕЧ У ТУРСКОЈ 147 У државној администрацији ц пред нредставницима страних сила имали Велики Везири. Међу његовим доглавницима има англофила , русоФила, ђерманоФила, ФранкоФила, аустроФила и т. д. Ови се к’о бајаги, тајно нсповедају за такве, али то знају и деца по Царнграду. Чим је , рецимо, Енгдеска у надмоћности, у јевропској нолитичкој констелацији, Абд-улХамид одмах зове на владу Ћамил пашу и овај се одржн па власти све дотле, докле се на јевропском политичком хорпзонту не појави каква □ ромена. Тако је то ишло до лапе, докле није доведен у забуиу, те није знао шта ће и куда ће. Довео је био ћучук-Саида, човека необично мудра и родољубива, који је већ бпо Садразам (Вел. Везпр) и чија му је одлична државничка способпост врло добро позната. Овај није могао остати ни два месеца, јер не само да је наишао на сва велико-везирска права погажена. него је Абд-ул Хамид посредством њега хтео да прави своје експернменте, на шта Саид. наравно није могао прпстати, пошто је био мпшљења чак н да су иотребне реФорме. Овако прогпвна мишљења зар је могућнобило измирити; носпоцењихове јелн могућно било сложнти?! У то је наишао п напад Јермена на Вис. Иорту, са инглеском заставом: следовао је покољ Јермена, који су извршилн башибозлуцп. Абд-ул-Хамид кад је чуо да су Енглези дозволпли Јерменима да се и инглеском заставом нослуже — а и пз уста инглеског првог мнпнстра чуле су се бнле претње протнву њега — похитао је да „одузме државне печате“ из руку Саидових п преда их Ћамилу, који је познат и прпзнат као велики англоФил. Иамил је и иређе био Вел. Везир. Пре овога постављења живео је у повучености јер је пређе пао био у немилост као Садразам, пошто се доказало да је шпекулисао са својим иоложајем, а прн том није хтео да има и ортака. Онда испољила се трулеж н похитнло се са Џевадовим кабинетом. који је истакао програм да ће увесги неке реФорме у упутрашњостп царства. Џсвад је бпо мек човек; докле је његов друг у министарству унутрашњих дела иредузимао мере да уведе те реФорме (а никад их не увео), дотле је пуштао Џевад из шакч тачку по тачку великовезирских права и • уручавао их своме Господару. Кад је, дакле , Ћамил понова дошао на велико-везирску столпцу, после Саида , пренеразно се и он, макар какав да је, кад је впдео на шта су спала велико-везнрска права. Веле чак, да се није устручавао и да јавно изрази своје чуђење. То је била прилнчна порцнја дрскости, која га је стала још веће немилости. Јер је кроз најкраће време позват на велико-везирство Халпл РпФат. човек доста уман, али стар и слаб, трошан и без иницијативе, јер по логицп, у слабом телу не може бити јак дух. Такве људе истиче па те јавне положаје Абд-улХамид. Они су Фигуре. Он има мпнистарсгво у двору, које по његовој вољи решава оно, што просто нмају да изврше тако-званп Садразам и мнннстри. То се каже, дакле, да дворска камарнла ради што ради , а влада да је прост извршнлац. Да камарилн не бп сметао Садразам са његовим правнма, ова су му одузета. Ту операцију нзвршио је Абд-улХамид са дворском камарилом, као што рекох, за време Џевадовог ве-