Дело

148 Д Е А О лико-везирства. Није, дакле, чудо, што су се и ћучук-Саид и Иамил, који су бивали Садразами и знали у прсте сва садразамска права, чуднли овој промени. Важно је, да ее Саид није ни освртао иа те ситпице: он је спремао опште измене и упорпо их нредлагао. Пронао је. Ћамнл ннје био кадар да се удали од те сптнице, али је и због ње пострадао. Врење је почело било. Камарила је хтела на кратко свршнтп са ова два покретача. Сећате ли се лањског бегања Саида у инглеско посланство ? Ћамила су Инглези благовремено заштитили : нринудили су султана да га постави за валију у Измирну. Саиду је гарантован живот у његово.ј кућн из које не сме никуд, и илата, коју никад ие добија. Из овога видите, да је Абд-ул-Хамид до сада конценгрнсао свој рад на томе, да сву власт приграби у своје руке, те да све у земљи зависн од његове воље. Оборно је све реФорме, па се није само тим задовољио него је оборио чак и оно мало ирава, што су пмалп Садразами. Акадје тако с тим, можете мислитн шта је с правима јавне речи. Онасу, једном речју речено: нула. Колико је дрзак н докле тера Абд-ул-Хамид изпећу овај пример. Лане је имао да се прештампа Ал-Кур’ан у неколико десетина хпљада егземплара, јер су се стара издања сва распродала. То надзнрава нарочнта комнсија улема, п коректуре пролазе кроз неколпко руку, те се пази да се не поткраде ни најмања погрешка. Цео тај рад стаје необично много труда, посла и новаца. Као што је нознато пророк Мухамед ставио је у Кур’ану п које су владареве дужносгн премањеговим иоданицпма. Абд-ул-Хамнд иажљиво је то проучио и што год му се није допало — а то су биле тачке нротиву самовласности п томе подобно — онјеизбрисао. Нредседник те комнспје, некн врло учевап улема (жао ми је што нисам никако бно у могућностп да му сазнам име), није хтео никако допустити те измене. Он је одмах ирогнат п то нс зна се куд, а на његово место постављен је други, ко.ји, впдевшп судбпну свога претходнпка увео је оне нзмене. Кад узметс у обзир ово, да из Кур'ана не сменигдензостати ни једна нокта (запета), јер да ипаче не вреди, н да су Турци до крајности прилежни (јаКинез) у чувању целокунности те- књите, гако да то прелази чак п у претсраност, онда ће вам бнги јасно, колико су им увређени осећајн услсд те пзмене. Пн мање ни внше: он је тнм бацио рукавицу свему мухамеданском клиру! А што овп ћуте ја мпслим да је једини узрок томе, можс бнти, њихов обзир према садањем мучном положају у коме се налази Турска: свс скочило па њу, а кад бн се појавпдн још и унутрашњп немири, опда је неминовна пронаст. Огранпчилн су се за сада, да не купују то нздање. Сем државе ннко нема ирава да прнређује издања. Ма да је ХалиФа, он ннје смео увести те измене. Његова непогре* шимост не допире и до грапица да ноправља закон, кога је Алах днктирао, а Некамбер (пророк) писао н предао у аманет шеисима н улемама. Ево су 1300 година како тај закон постоји на славу мусломана п на