Дело

ЛАВНА 1ЈЕЧ У ТУРСКОЈ 149 спас њихових душа, а сад да се нешто у њему мења — ацаип! Привпђа се у томе неко страшпо зпаменије! Кад се овако декретују измепе чак и у Ал-Кур’ану, чигаоцима ће битн јасно шта је и како је са другим законима и уредбама, а нарочито шта је са законима о јавно.ј речи, о штампп. То су само мртва слова па хартијц. Ти закони и те уредбе стално се јављају те да се види како се водн рачун о ступњима напретка, како се, божем, тежи прогресу, савршенствима. Постоји и закон о штампи. Али и он је мртво слово па харгији. У њему су нрописача правила какве квалиФикације мора да има извесна лнчиост, па да може покренути лист. Има људп са пзобиљем таквих квалиФикација, који су молили за дозволу, па пошто су се две-три године начекали, добили су одговор да им се не може дати дозвола и истакнути су разлози такви, каквима не треба коментара, а које читаоци могу лако погодитп; има њих, који су и без тих квалиФикација'добили дозволе , а то су постигли или посредством звечећнх разлога, или протекцијом ко.је велике *зверке“, или на заузимање ког круиног представника странпх сила. Приликом предаје дозволе обпчно се њеном сопственику очитадуга лекција; прво и прво како треба да преузноси свету личност султана, како треба да хвали његову владу н прочаја и прочаја. У исто време мора да поднесе написмено да неће тражптп помоћи за свој лист из државне касе. Ово се у последње време увело, а пређе није то постојало; уведено је због тога што су се многп вешали о врат државној каси, те је нмала кубуре са њнма. Кад се „уваже“ сви „разлози“ да неком молпоцу за дозволу треба да се изда иста, настаје једна врло чудна процедура веле по неком правилнику. Ако је турски поданик дотични молилац, његов ће лист подлежати „днрекцији унутрашње шгампе“, т. ј. ценсурисаће му га ово одељење. Он га пошље у минпстарство полиције, а ово га упути управнику казнеиих завода, а. овај настојнику разних апсана, а ови хапеанџијама, којнма се преставља редом н овн натичу мухурове на један цертиФикат да дотични никад нпје бпвао затваран по новереним им хапсанама. Тај хаџнлук може подуже да траје, јер мора да обиђе све хаисане но Цариграду. То је један тако непрнјатан процес показпвати сехапсанџнјама, да кад ми је нричао један мој пријатељ, који је то морао издржати, гроза ме је спопала. Хапсанџије су свуда по свегу арогантне, али замислитс колика ли је доза безобразлука код њих у Гурској. Процедура бп бесконачно трајала за онога, који не би био вешт да непрестано мућка руком по џепу. Али непријатности ипак пе могу да се избегну. Ако је молилац страни поданик онда потпада „дирекцији стране штампе*. која спада у министарство спољних послова. Он не мора издржати све номенуте непријатности: консулат, коме припада, јамчи за њега нарочитим цертификатом да је беспрекорног владања. То је доста.