Дело

150 Д Е Л 0 Номенуо сам: днрекдија унутрашње и дпрекдија стране штамне и нагласио сам од прилике шта је то. То су ценсурна одељења за две категорије листова у које спадају листови у Турској, а нарочнто у Цариграду. Мало сам имао времена да их проучпм, али се падам даћеи ово лпко, колпко ћу рећи, бити довољно да обавестим читаоце о тим двама надлежатељствима, која ведре и облаче у јавној речи у Турској. Под дирекцијом унутрашње штампе спадају листови, чији су вла* снпци отомански поданпци, а под дирекцпјом стране — страни. Није сасвим ирецнзна ова деФиниција, јер на молбу једног турског поданика може његов лист завиеити од дпрекције стране штампе; а никоме власннку листа у Турској није врапа попила мозак, да молп В. Везира да нареди да његов лист подпада дирекцији упутрашње штампе. Јер ево зашто. Листови, који потпадају дпрекцији стране штампе, ценсурисани су са много мање строгости. У њима се пропуштају стварн, које ценсорп одељења упутрашње штампе не би пропустпли, па да је дотнчноме уредпику звезда на челу. .Тер листови, који потпадају под одељење стране штампе, обнародовани су на Францускоме. инглескоме, немачкоме и нталнјанскоме језику, које, како би рекла наша лијепа. „браћа“ Хрватн. „просто пучанство* не разуме, а један између услова за опстанак отоманскога царства то је, да то „просто пучанство“ нс зна шта се свс по беломе свету ради. С тога лнстови потпадају под одељење унутрашње штампе п којп се штампају — да изређам — на грчком. јерменском, српском, бугарском, јеврејском, арапском и персијском језику, да би моглн продпрати у масу становништва, којој су намењенн, морају се саображавати са писањем турских листова, који такође нотпадају под одељење унутрашње штампе н који су сви уређивани под непосреднпм нмнулсом поменутог одељења. Врло често пута вести, које доносе Француски лнстови, други, који потпадају нод одељење унутрашње штампе, не могу да нх допесу. Дотични уредпици протестују, али је њихов протест глас вапијућег у нустињн. За то нико, који може да учини, да му лнст потпада одељењу за страну штампу, нема разлога, шга внше луд бн бно да моли, да му лист иотпада другом одељењу. Листовн, који потпадају одељењу унутрашње штамие, могу успети. наиокон многих молаба и протекција, да потпадају одељењу за страпу штамну. Па то је дивота! узвикнуће чигаоци. Пск’ нресалдуме сви тамо на ће листовн, иисатн на грчком, јерменском, сриском, бугарском н тима подобним језнцима, писати мало бољс. Јест, душо, велим ја, ама ко гарантује да ће читаоцп дотичних лисгова икако, а камо ли редовпо, добпјатп лист, за који су своје крваве паре платили, те да бар нешто знају шта раде они, којн у његовој отаџбинн ведре и облаче? Ту му је онај дебели „куист!“ Надлежни нареде поштама, да са дотнчннм листовима, кад стигну до дестииације, наложу ватру, а у тој ватри изгори не само оно што се не допада Турцима него н оно што бп им се допало,