Дело

152 Д Е Л 0 мислите кад вам избрише белешку како је директор банке био у аудијенцији код султана: не пушта то, да не бн ко иомислио, да је хазретп падишах остао без и једне мангуре, па да тражи од овога што год па зајам; или кад избрише белешку да је била министарска седннца у двору под председнишгвом султана; какви министри, каква седница, мисли у себи онај иднјот: о томс ие сме бити речн, јер у Турској госнодарп само султан. а министри су његови измећари; ораћеге но води. ако му станете доказиватп да сте ту нотицу изваднли из цариградских листова. који излазе на Француском језику, јер вам одговори, да ти листовп прннада.ју страној штампи. Тако се исто нролазп и кад се донесе белешка да је Бел. Везпр, или мннпстар спољњих послова, носетио посланика страних сила; овај чапкун, мислн у себи ценсор, хоће да покаже, како су се надишахови везири нопизили и иосетили ђаурске представнике јок — и иовуче преко белешке нлајвазом. 'Ги појмови о висинп падишахове лпчностп, који владају умовима ценсора којп су већнном дворски чанколизи — тако далеко иду, да, при описима дворскнх церемоннја не ДзЈУ Да се стави, да су царски принчеви иекп особитп положај при церемонијалу заузималн, но да су се држалп као н осталн великодостојници Они иду п тако далеко, да пишућн о честиткама. које је султан добио, рецимо, приликом свог рођен-дана, морају да иомену честитку шаха Перснје у истом реду, где и честитке мисирског хидива, кнеза Бугарије и валије Румелн-Шарћије (Источне Румелпја), емира Меће. принца Самоса и т. д.; тим га у неку руку сматра за свог васала, т. ј. тако појимају верноподани ценсори положај шаха према аадишаху и те своје нојмове намећу новннарима, те овн изгледају смешнп. Ал’ таква је судбина водилаца јавне речн у овој добросрећиој држави! Кад бн ради, да њихов хитац допире чак н до персијског шаха, замислито са каквим с.е багателисањем мора гоиорити о кнезу Бугарије?! Пугарскн листовн у Турској, нешто, шго се отпмају самп, а нешто. што ценсори знају, да ће тн лнстови доћн можда и до шака самоме кнезу. пишу нешто сходннје о њему; ђавољн орден н овде има свог утецаја. Алн како вас мора изненадитн кад внднте један брзојав А^епсе Роиппег из Пловдива по царпградским листовима. који гласп: „8 А К. 1е ргтсе Репћпашћ тагесћа1 бе 1’ агтее Јтрепа1 ОНотаппе, ез! Је ге1оиг бе Соп81апПпор1е“ (Њ. К. Б. кнез Фердинанд, маршал царско-отоманске војске, вратио се из Цариграда). Тај је телеграм дошао из Пловдпва: онај нз СоФије гласи: „8. А К. 1е рппсе ГегЛпаш! е81 агг1уе“... (Њ. К. В. кпез Фердпнан ирнспео је). Ови бројеви иролазе кроз руке ценсуре; њпх цснсурнше сам главом директор оделења за страну штампу, државип саветнпк Иншан СФендија, један Јерменин, којп бн рад био показаги сс већи Турчнн п од самнх Турака. Врло често он ради, такве послове, из своје сопственг пницијатнве; али доста н ио упутствима; бпло бн вам сувигано објашњаваги порекло редакције ових двеју депеша. — Довде беше реч о круиннм