Дело

154 Д Е Л 0 мукама, којима су изложенн уреднпцн н листови у Турској, па да вам најзад имена ових изређам, колико је то могућно. Ма колико да је лакше лнстовнма, ко.јн подпада.ју нод одељење стране штампе, опи пиак имају границе, у којима се могу кретатн и речник речп, које не могу употребљавати. Онп, нпр., нису смели писатп да је погинуо Карно, нити, у оиште, о убнствима владара у царпградској штампп сме битп реч, а још мање о анархпстима, о заверама, о државним ударима, о револуцпјама нтд. Кад кажем да .је забрањена реч: ехр1озшп сГаркисПззетеп!; — онда је лако појмити; овај израз, за кога су парламентски репортери без сумње измислили већ и свој стенограФски знак, у листовима по турској нема више места. Невнна реч чехр1оз!оп“, па је тако гоњена! Друго је лако појмнти. А кад је тако са штампом, за коју рекох да има већ толико привилегије шта ли је тек са штампом, која потпада под управу унутрашње штампе?! Савест ме гризе: мало сам рекао о мукама; на којима се налазн јавна реч у Турској. Допунићу још што-шта говорећи о појединим листовима. На првом месту да пребрннемо ствар са „страном штампом*. Њепи су нреставннци два енглеско Француска листа, три Француска, један италијанскн и један немачки. . Тће Тјрлпп! ПегаШ аш1 ЕазГегп Ехргеззи, енглеско-француски, свакодневни лпст, на осам страпа, од којих су две заузете енглескнм збпјеним, а три Францускпм ироређенијим текстом. Лист излази има већ 40 годппа, врло је пажљиво урсђен н језик, како енглески, тако исто н Францускп. врло је добар и зато је доста цењен; садржина му је, до душе, једнострана, англоФнлска, алп се томе не трсба чудити, јер Је ова.ј лнст оргап енглеске амбасаде. Он истом подражава англиканско протестапство, подржава све енглеске и американске установе, жестоко се заузима за енглеске колоннје, енглеску трговнну и има своје дониснике у Смирни, Бруси, Галинољу, Александрији птд. Коруитиван је веома: за добре наре босанске владе целога лета невао је, у врло смпшљеним доннсима п изгледа, налег га било, као да их је готове добијао нз сара.јевског прес-биро-а — хнмне Калајевим „културнпм* установама по жалосној Босни. Кад год му се укаже прилнка, он ухватп па нзбруси Гуспју; што год нађе ио енглеским листовима протпву ње. а што бн могао провући кроз ценсуру, он нреведе на Француски и донесе. Заузима се Л такође и за бугарску егзархију и њсне установе п пашти се, да редоипо обавештава о томе своје читаоце: често пуга тачннје јс извсштен о егзархнјскпм стварима, него н сам орган њеп, а можда и с тога, шго он може лакше да протури неке вести, но што бп био у стању егзархијски лнст. Овај епглески лнст пма п свој недељни додагак, у коме је збирка егзотичних вести, које могу особито интересовати читаоце у Енглеској. Власник н уредник му је г. Едгар Вптакер (АУШакег); има своју огромну шгампарију, у којој штамна и свој календар, а радн н приватне послове, као каицеларпјски материјал за Отоманску Банку, за Управу Државних Ду-