Дело

ЛЛВНЛ РКЧ У ТУРСКОЈ 155 гова и такове турске установе, које су у енглеским рукама. Г. Витакер је пначе врло способан новинар. добро виђен у Енглеској, те п Тјшез-ов дописннк одавде; ово је јавна ствар. али му нико не мо;ке нншга, јер пза њега стојн посланик Њ. Вританског Велнчанства. Чешће иута забране му лист због каквог преступа, а на то се крене сав енглескн драгоманаг и направи жагор по Порти; кад то не помогнс, крене се и сам амбасадор н оде код Велпког Везира н тражп да се дпгне забрана. Наравно, да се „захтев“ уважава у интересу добрих односа са Енглеском. Турди га веома. мрзе. Ну он се труди, да буде вазда коректан н доследан. Приликом царских дана његови су чланци најдуљн и најсмпшљеиији, али ладнп — кад је на управи којн Вел. Везпр, који Енглеској не годн, или кад султан не повлађује енглеској политици — тако ладни чланцп, да чак, у неку руку провирује ироннја. Носледње светковине дана ступања на престо султана Абд-ул - Хамида пригодни чланак иије ни изншао; међу тим он најредовннје и најтачније доносн све званичпе ноге и полузваннчне пзвештаје , које доносе турски листовн , иреводећи их од аз до ижице. У томе ретко кад чини изузетак и ово се примећује само, тада када се тиче Јермена, јер ових има доста како у његовом уреднинггву тако исто и у штамиарији. оанимљиво је поменути и ово: У енглеском тексту, где је реч о битољском и солунском вилајету стојн лепо, јасно и разговетно написата ,Тће зНиаВоп т Макес1ота“ а у француском тексту „1е8 ујЈауећ; ВоитеНеи. Ово сам напоменуо парочито да се види, како су п ценсори из одељења за страну штампу снабдевени са „разноврснпм инструкцијама“; а, да би јасније бпло чптаоцима, требо да знају н ово, да ценсори из одељења за унутрашњу штампу врло нерадо пуштају назнве: „Маћедонпја“ (мора се рећи: солунски или битољски вилајет) , „Албанија“ (мора се рећп: скадарски или јањин скп вилајет), „јевропске области“ (румелијски вилајети) „мало азијске области“ (анатолпскп вилает) и г. д. и т. д. А ваљда и сами знате, да ннје могућно редакторима срнскога листа нп нашалити се. да у место „косовскп вилајет" ставе „Стара Србија ; можете мислити да нм ценсор не оставља ни „иећска иатријаршија“, па чак ни реч ,столица“, јер је дотични ценсор бугарски мухаџпр, па мисли да и на српском реч столнца значи исто што и на бугарском. Они не смеју употребљаватн реч „кнез“, него кмет; приче о краљевпма н царевима искључене су, иа макар се тицало то краљева још од пре хаџ'ре, реч „пророк“ не сме битп, да не би ко подразумевао Мухамеда. Али кулминацију глуности ценсореве доказује Факт, што је он — у једном чланку, где је била реч о природној историји, па поменуто да се природа дели у животињско , у оиљно и мниерално царство — избрисао јереч „царство.“ Овоје нешто за причу али је цела нстина. Озлоупотребљавам доброту г. редактора, к• >ј и је бно новерљнв и искрен нрема мени; али морадох и ово изнети да виде читаоин: каква су то нремежданија бити уредник новина у Гурској. Но' хајдмо даље.