Дело

156 Д Е Л 0 * Т ћ е 0 г ј е 11 1 а 1 АДуегНбег* — „ 1 е МопНеиг 0гјеп1;а1“ на ј нећи је од свију листова. којн пзлазе у Цариграду, и ои такође свакидањи н на енглеском н на Француском језику н то у овој сразмери: 4 сгупца на другој страпн на енглеском језнку, трн на истој , два на четвргој п цела трећа страна на Француском језику; остагак ггростора заузет је огласима и каквим 1ешПеГоп-ом, нека романчина сенсационална нз енглеског, Француског — море ма каквог живота. само не да се тпче Турака,доста да иравп сенсацију, да пзазпва дпвљење. сузе смеј н такве работе. У овом листу језици су до зла Иога бедни. На „уводним“ — да не речем по дорћолскн ..воденнм-- — чланцнма радн један добар новинар и добар Француз (нарочито сам написао са мало ф да се разуме зналац француског језика) и како садржина, тако п Француски језпк може се рећи да су ђене — ђене : али остало , не можете му ухватити часнога крста. Али овај лпст нзлазн на Истоку и памењен је Нстоку , а на Истоку има свачега, а ничега савршеног; знају се сви језици , а ни један перфектно, ради се свашта, а ништа снстематскп. Са мирном савешћу могу рећи, да је овај лпст најсветлије огледало сваштарлука на Истоку. У њемс се ћаска нсточњачки, V њему се лаже нсточњачки, у њему се кука источњачки, у њему се слави источњачки. У њему има свачега н ничега. Власник п уредннк му је један промућурни Грк из ЋеФалоније, којп врло добро свој посао власника разуме, а дужност уредника само толико колико би се то могао тнцатч одебљања његове кесе. Он је од журнализма створио такову трговину, да је у неку руку незгодно називатп се у Ца риграду журналистом. Лер ова себична и безобразна пндивидуа тако пља&1ка свет на рачун јавне речи, да је ова (јавна реч) врло много изгубила од своје вредности. Многи сматрају овај лисг за русофилскн. Он је такав само у толнко, што његов власник врло добро познаје толлнну руских шпагова и силу руске речн. Кад му забране лист , он кука пред посланством да га помогну. Да бп се показао захвалан, он се трудн да што еклатантније нспољн своје русоФилство. Сад и не зависи толико од Руса, јер је био тако вешт да се увуче у двор и отуда добнја врло зпатну иомоћ. Чудеса се причају о његовом „добростојећу“ у двору н тојеизазвало велику завист код другнх колега на Француском језнку , те га не само газе, но га чак неки н денунцнрају. За љубав бакшиша из двора морао се Д. А. Гелис, власник, дакле, замерити, некн веле Јерменима, а некн веле некима другим „круиним'4 и бегати нз Царпграда. Али „М«>1п1еиг“ — дозволиге ми да га зовем овим његовнм „популарнцм“ именом — готов је да пева свакоме песму за готове новце. ()н је н гркоФил п влахоФил. и србоФил, п бугароФил, и ФранкоФИЛ — оп је п ђаволоФИЛ, само нека тај ђаво покаже што у звечећем. Ои је неко време и на кредит нисао, а нарочито Грцпма; алн се изгорео. Сад гледа да шго више буде „у готовом.“ Но је мало п претерана његова важност , ге се често у оскудицц магеријала, решава н на добровољну службу. Јевропски га листовн никако и не зарезују; турски се боје од његових односа са двором.