Дело

ЈАВНА ГЕЧ У ТУГСКОЈ 157 Као што видите, морално жпвотарн; матсрнјално је цветао, завезао п узрео. те га сад само хадапљнвост гони даље. Грцима вазда гледа да угови. јер је Грк, а боји се Грка. Свн допнсницп, које има ио унутрашњости, сви су Грци. Ради карактеристнке п листа и дописника споменуКу само једнога од ових. Дописник му је пз Скоиља син грчког консула Јанопула. кога отац држи у консулату, јер је „ван важности“ да га другде намссти; а и треба му, због борбе оне шаке Цпнцара противу Срба односно цркве. Као дописнпк „МошДеиР -а Јанопуло Шз нросто је прнтискао у носледње време као мора лист са својпм допнспма, у којима кппте новости о „јелинској“ општини, о „јелинском“ митронолиту, о „јелинским“ школама у томе граду, о томе, како влада иотпун ред н мнр у косовском вилајету, како све цвета и напредује тамо; како је валија посетпо грчког консула а том приликом’, како је таЈетснзеПе Јанонуло свирала па клавиру, топзЈеш- Јанопуло Шз певао најлепше комаде од најбољих, не знам сад којих, комнозитора. II да разуме пекако човек „друштво за међусобно хваљење*, али човек, којп сам себе хвали, велећи: ГехесиПоп, 1гез Неп геизсД, а иаг1аНетеп1 заИзГаИе а 8. Е. НаГз Расћа (нзвођење, које је врло добро иснало, потпуно је задовољнло Њ. Е. ХаФпз пашу) — то може бити само Грк! II тнм таковим доииспма „МопИеиг* даје 1а рјасе сПгоииепг (почаспо место) п — наздравље њему н онима, којп рачунају на њега! — У мало ге не заборавих да вам кажем, да „МопИеиг* својом огромном велнчином нмнонира. Његовом сараднпку „шупља Фраза“ рекао је, кадјеовај, буди успут речено, дошао за некакав рест, а истом п да благодарн на ордену (којн је еШге рагеШезез, добио по нрепоруцп Пере Трепетника, мадајемладнћ тек од својих 19—20 година) — дакле, ])екао му је срнски архифрапкмасон, да МошЈеиг .гевзетПе а се соигегШге 1игс ци’ои арре1е уогд-ап (личн на оне турске покриваче, што се зову: јоргаи). То је једнно, што је тз.ј смстењак ламегно рекао за иоследњнх десет годпна, морам му признати, п'а макар коме хатар остало. — Но ја вас мпого задржах око овог најжешћег органа нсточне револвер-штампе. Можемо даље. „81 атћ ои 1 “ је такође велик, свакодневни лист, на Француском језпку, којп нзлази п недељом: основап је 1868. Уређен је доста пажљиво н изобилује богатом садржпном; језик му је много бољи но у ,Мош1еиг-у“ алп нема код њега оног изобиља важних вестн п за то не може да добпје ону превагу, до које бн рад да дође. Крпп се с тпм. што, с опроштењем, краде нотпце; често пута днгне се читава граја п смеј по цариградскпм круговима п узрок је томе, пгго је „81атћои1“ напшао на удешен леп: украо је неку лажну вест из неког листа, иа да се не би познало да .ју је смотао, а он је дотерао п раширио, на се томе бадаваџије н кокете по Иери смеју и на рачун тога збијају шале. Он је власнике неколико пута нзмењао: сада му је власннк г. Едвар СћезШг ово презиме нзгледа ми више енглеско него Француско. Од како је у^ његове руке прешао овај лист, материјал је у њему много пажљивије уређен и впди се, да би рад попетп лпст на степенда заслужује пажње.